Pročitaj mi članakDugogodišnji ambasador Rusije u Beogradu kaže za Srbe - oni sa istim žarom idu u rat i na fudbal
РУСИ и Срби су блиски народи, браћа, али нису близанци. До ове „дефиниције“ дошао је каријерни дипломата Александар Чепурин, који је био амбасадор Русије у Београду претходних седам година. Током дела свог службовања у Београду, Чепурин је своје утиске о нашој земљи и људима записивао у једној бележници. Из ових сећања настала је књига о томе како Срби виде Русију и како Руси виде Србе – „О Србији и Србима“.
Колико је добро упознао наш народ може се проценити према до танчина описаним српским националним обичајима, култури, кухињи.., и саветима које дели у књизи. Неки од њих гласе: када вас Србин понуди ракијом, не треба да одбијете, или: Србин ће се грдно увредити ако му откажете долазак на крсну славу.
На корицама књиге (чија је промоција данас у Руском дому у 19 часова) су руска и српска тробојка. Између њих шајкача, а њен аутор каже да једну малу има код куће. Добио ју је на поклон. Величина – 56.
– Да сам је ја купио изабрао бих већи број.
*Сматрате да је Србија чврста и одважна, да су Срби поносан народ, да је хумор најбољи лек за Србе, а помињете и српски инат, да ли сте га видели на делу?
– У Србији неки често питају странце како би нешто требало да се уради. Ја сам одмах разумео да Срби не воле када их уче како треба да поступају. Они имају, као и Руси, своје схватање шта је њихов интерес и како доћи до адекватног решења. Можда због тога наш живот није тако лак. Често имамо ситуације које нису мирне и једноставне, али смо научили да их преживимо. У исто време Србија има јак и јединствен шарм.
*Кажете и да ће без Косова Србија тешко очувати национални идентитет…
– Тако је.
*На овим просторима, како примећујете, лако је бити пријатељ Русије док је неко у опозицији, али да је то тешко остати када се дође на власт?
– То је истина, јер се људи неретко плаше да искажу такав став са званичних позиција. Али, ситуација у свету се брзо мења. Руска спољна политика је озбиљна, а често и бриљантна.
Када подсећате шта све повезује Србе и Русе, помињете и да без једног Србина Русија не би имала Пушкина…
– Сава Рагузински је Петру Великом довео Етиопљанина, Абрама Ханибала, Пушкиновог прадеду. Тај дипломата, гроф Рагузински, био је и аутор уговора о граници између Русије и Кине 1727. године. То су, са мањим изменама, и данашње границе. Петар Први и Сава Рагузински продужили су Европу до Тихог океана. Везује нас и руска емиграција. После револуције 1917. овде је дошло сто хиљада Руса који су нашли посао и били интегрисани у српско друштво. Руско-српско пријатељство је дуговечно јер је добро и за једну и за другу страну. Није разлог томе само то што имамо дугу историју иза нас, него су и људи слични.
*Научили сте рецепт за „кафу на мушки начин“ коју сте у Београду неколико пута изјутра пили са патријархом Иринејом…
– Да, уз ракију!
*Практикујете ли и даље тај ритуал и сада, када сте отишли одавде?
– Зашто да не?
*Наш народ је, сматрате, добар познавалац оружја, да ли сте потражили објашњење зашто је то тако?
Срби воле да причају о томе. Нисам сигуран да у Русији има толико људи са тим знањем. Мислим да је то зато што је овде ишао један рат за другим. Надам се да их више никад неће бити. У Италији, рецимо, кажу да Италијани на фудбал иду као у рат, а у рат као на фудбал. То није тако са Србима, они и у рат и на фудбал иду са истим жаром. Срби имају мушки карактер и њихови непријатељи то не треба да заборављају.
*Добро говорите српски језик, да ли га је било тешко научити, с обзиром на истовремену блискост и различитост у односу на руски?
– Пре него што сам дошао у Београд знао сам две-три српске речи. Почео сам да га учим у шездесетој години. Месец дана касније могао сам слободно да читам новине. Али разумети говор, много је теже и због различитог нагласка. Узгред речено, имамо понекад исте речи које нису истог значења. „Баба“ се, на пример, на руском користи када за неку жену хоћете да кажете да је „мушкарача“, што сигурно није лепо. Док је овде то реч за „баку“. А „бака“ се код нас каже „бабушка“. Српска реч „улазити“, рецимо у аутобус или негде другде, постоји и код нас, али она у руском означава да неко иде на „четири ноге“, да напредује силом. Када Рус у Србији шета градом наилази на натписе „печење“ и мисли да је свуда пециво, да би касније схватио да је то печено месо!
УПОЗОРЕЊА НА ДРУМУ
*Читајући ваше записе, чини се као да сте били под стресом када сте возили кроз Србију, јер се кола остављају било где са упаљена четири мигавца, кочи се у последњем тренутку…
– У Русији скоро да више нема полицајаца на улици јер све покривају камере, али док су постојале патроле које мере брзину возачи су једни другима сигнализирали да је контрола ту негде близу. То нигде другде нисам видео док нисам дошао у Србију. И овде се возачи међусобно упозоравају.
КОГА И КОЛИКО ВОЛЕ СРБИ
КАДА сам једном приликом разговарао са америчким амбасадором у Београду Мајклом Кирбијем, рекао ми је да Срби воле Русе. Питао сам га: А зашто их не би волели? Мајкл је инсистирао: А Американце не воле тако? Узвратио сам: Можда. А зашто би волели? – открива нам Чепурин једну „епизоду“ из своје дипломатске каријере у Београду, и наставља: – Историја Срба и Руса није од пре годину дана, дуга је вековима. Сваки пут када је Русија била јака, јача је била и Србија. У овом тренутку постоје објективни услови да економски напредују обе наше земље, да ваши људи остају овде, као и да наши не одлазе из Русије.
Дипломата из Москве, који је канцеларију у Београду препустио свом наследнику пре три месеца, каже нам и да остаје у вези са Балканом и са Србијом, и да ће његова нова „мисија“ бити јачање наших економских и друштвених веза.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
