Прочитај ми чланакТе тужне слике са улица Београда су последица економског и моралног пада у који је Србију гурнуо погубан актуелни режим, заснован на корупцији, похлепи и простоти, неки су од коментара саговорника Данаса на чињеницу да на скупу „Не дамо Србију“ није било мало оних који се „нису либили“ да храну, пиће или воду, који су постављени за учеснике, односе кућама.
Друштвене мреже, па и неке медије, „преплавили“ су снимци људи који су 12. априла ужурбано грабили храну, пиће или воду који су постављени на уличним тезгама за посетиоце тродневног сабора „Не дамо Србију“, како би их однели кућама.
Неки од њих су се, тврде очевици, враћали и по неколико пута.
Сабор „Не дамо Србију“, који ће, према најавама, трајати најмање три дана, организован је на позив председника Србије Александра Вучића, а његов неформални организатор је Српска напредна странка.
„Ти људи су сву ту понуду на тезгама доживели као поклон који им је дат- чим је бесплатна- па су се ’послужили’. Ако врх владајуће партије може себе крајње лако да ‘послужи’ са милион или два милиона евра, што они не би могли са 50 ћевапа? Менталитет те партије и људи који је подржавају је исти, није ни чудо што су је изабрали. Људи у партијском врху и они имају исту логику, само је питање колики залогај иде коме. Корупција, која је у пракси широко распрострањена, заправо значи- послужити се туђим без питања. Власт, тако, троши наше паре како њој одговара, а да нас не пита, нити нам подноси рачуне“, каже Ђокица Јовановић, социолог и професор Универзитета у Београду у пензији.
На питање да ли су грађани на тај начин омаловажили Вучића или СНС на чији су скуп дошли, Јовановић одговара негативно.
„Они не мисле да су том врстом крађе омаловажили партију коју подржавају и њеног шефа. Само су узели нешто јер им је дато, што је заправо богоугодно дело. Раде то из неке врсте поштовања и да се организатори не увреде. Као када оду код некога у госте, па им домаћица каже- узми, и они узму, да се домаћица не увреди. Наравно, ово је шала, али у њој има истине“, каже он.
Наш саговорник оцењује да су храну и пиће са овог београдског скупа односили и они који су у социјалној изнудици, али и они који то нису.
„То је категорија људи која се води оном- и сирће је слатко кад је џабе, било да су сиромашни или живе солидно“, каже.
Деканка Филозофског факултета у Нишу Наталија Јовановић оцењује да овакви случајеви говоре да је Србија бременита бројним проблемима и далеко од „економског тигра“, како је власт представља.
„И по статистици и по стварности ми смо у врху земља у којима влада велико сиромаштво, као и корупција, а као друштво смо нехумани“, каже она.
Јовановић прецизира да је у Србији свако четврто или пето дете у ризику од сиромаштва или сиромашно, да је око 1,3 милиона људи без завршене основне школе, да је једва шест одсто становника са високом или вишом школом, а да је притом држава „са највећим бројем милијардера у односу на број становника, и да та цифра расте у последњих седам година“.
„Све ово говори о оштром социјалном раслојавању, што ни за једно друштво није добро. Јако ми је жао што власт годинама манипулише људима у стању социјалне потребе. Друштво које се игра са социјално угроженим људима је нехумано друштво. Ми немамо социјално одговорну државу, зато нам се и догађа да имамо запослене људе који су у стању социјалне потребе. Наша држава је полигон за периферни капитализам, у којем радници мотају каблове и обављају друге сличне послове, за које им није потребно неко образовање, и за то примају мале плате“, каже Јовановић.
Она каже да је у Србији уништен средњи слој, у који између осталог спада и просвета, која је годинама урушавана, а сада се „гази“ и финансијски, па су запослени у просвети дошли у ситуацију да немају довољно за достојанствен живот.
„Велики проблем је и висок степен корупције, у коју је умешана власт и они који су блиски са влашћу. Ти људи су врло мотивисани да буду лојални режиму, али ће му први окренути леђа да би заштттили свој нелегално стечени капитал“, каже наша саговорница.
Тамару Миленковић Керковић, професорку на нишком Економском факултету и градску одборницу, не чуди отимање хране и сокова у земљи у којој, како наглашава, 800.000 људи не може ни да се прехрани, још 1,2 милиона су у ризику од сиромаштва, док је храна најскупља у региону, а често и у Европи.
„Те тужне слике са улица Београда су последица свеприсутног, како економског тако и моралног пада, у који је погубан радикалски режим, заснован на клијентелизму, простоти и похлепи, гурнуо Србију. Те сцене су и реакција људи који знају да је тај опскурни скуп организован, и његови статисти плаћени, не само од пара ‘отетих’ од професора и просветних радника, већ и од њиховог новца“, каже.
И Миленковић Керковић сматра да Вучићев режим почива на експлоатацији друштвено осетљивих група, а оваква њихова реакција, како каже, говори да су „ти људи тога итекако свесни“.
„Не смемо пасти у замку поделе Србије на елиту која подржава студентску побуну и на ’крезубе’ отимаче сендвича и сокова. Ти људи се не могу поистовећивати са Вучићевом преторијанском гардом у црним униформама коју видимо на сваком скупу, или са другим делом те ’гарде’- набогаћеном кастом милијардера и милионера који му не дају да одступи и кад би то хтео“, каже она.
„Сцене у којима људи односе храну и сокове са штандова су болне за свако друштво, али парадоксално- оне су сличне бесомучном изношењу ’црног’ новца из Србије на сигурне дестинације, у Трст или у Дубаи, свеједно. С тим што су у првом случају сокови купљени од пара оних који те сокове односе, док СНС ’елита’ у гепецима износи новац опљачкан од грађана Србије“, каже она.
Према њеним речима, највећи задатак нове власти у Србији биће „драконско кажњавање за корупцију у врху власти и одузимање комплетне имовине онима који су грађане гурнули у сиромаштво“.
„Највећи задатак биће, такође, успостављање јединства међу грађанима Србије, које је актуелни режим делио по свим основама. Ту врсту народног јединства управо кују студенти, који су се истог дана када је организован скуп у Београду, окупили у Новом Пазару, и такво јединство биће непобедиво“, закључује Миленковић Керковић.
