Прочитај ми чланакЈедан од услова за одлазак у пензију је 15 година радног стажа. Међутим, према последњој анализи Популационог фонда Уједињених нација, чак 150.000 грађана Србије старијих од 65 година нема право на пензију, баш због тог услова. Било да нису радили уопште или их послодавац није пријавио, да ли су порезе и доприносе уплаћивали 10 година или 6 месеци – право на пензију немају, а новац који су кроз државне намете уплаћивали им се не враћа. Дакле, 15 година стажа је амин, а једина могућност да грађани са неколико година краћим радним веком добију било какву пензују је да уплаћују добровољно пензијско осигурање.
Што се тиче услова за пензионисање, поред 15 година стажа, за мушкарце је то и 65 година живота, а за жене 63,5. Такође, без обзира на пол, грађани могу да оду у пензију и када достигну 45 година радног стажа, без обзира на то колико су стари.
Међутим, поменуто истраживање УН јасно показује да је и 15 година радног стажа за бројне грађане Србије недостижно. Дакле – ко је радио макар и годину дана мање, или радио непријављен, нема право на пензију. Ипак, постоји решење, али само за оне људе којима до испуњавања ове доње границе фали до две године стажа. Наиме, они који су радили 13 или 14 година, могу да затраже помоћ државе.
То решење које нуди Национална служба за запошљавање. Како је недавно за „Нову“ објаснио др Марио Рељановић, председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право, „спас“ нуди осигурање за случај незапослености.
Ово осигурање заправо је један од доприноса која плаћа сваки порески обвезник, односно његов послодавац. Дакле, поред здравственог, пензионог и инвалидског осигурања, послодавац исплаћује и осигурање у случају незапослености, у износу од 0,75 одсто.
У пракси, то значи да грађанин који је радио 13 или 14 година, може да буде у евиденцији Националне службе за запошљавање. У том периоду, грађанин прима, сваког месеца, малу накнаду, а Национална служба у том периоду такође уплаћује порезе и доприносе. Након те две године, или мање, зависно од тога колико грађанину фали до пензије, остварен је услов – пензија је загарантована.
Наравно, постоји и цака. Како истиче Рељановић, постоје специфични услови које грађанин мора да испуњава како би уопште могао да се нађе у овој евиденцији. Један од тих услова је да су доприноси за случај незапослености били уплаћивани 12 месеци непрекидно, или 12 месеци са прекидима, али „унутар“ 18 месеци. Такође, пажња се обраћа и на разлог одлажења са последњег радног места. Тако грађанин у евиденцији може да се нађе ако је био технолошки вишак, ако је фирма у којој је радио престала да постоји, ако му је истекао уговор на неодређено, а послодавац га није продужио и слично.
„Међутим, ако је запослени сам дао отказ, губи ово право“, објаснио је Рељановић.
Шта је са грађанима који су радили 10 година?
У сваком другом случају, грађани Србије немају право на пензију, макар она била и минимална.
То значи да, уколико је неко био запослен 5, 10 или 12 година, а за то време његов послодавац уредно плаћао порезе и доприносе – државу то не занима. Ниједан динар од износа који је уплаћен у ПИО фонд – овај запослени неће добити уколико нема довољно година стажа.
Што се тиче других решења, за њих грађани Србије морају додатно да плате. У питању су уплате у добровољне пензијске фондове, било приватне, било државне.
Шта каже закон?
Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености налаже да су управо грађани којима фали до две године стажа за пензију, једна од група која има право на коришћење новчане накнаде по основу незапослености.
„Новчана накнада припада незапосленом у трајању од 24 месеца, уколико незапосленом до испуњавања првог услова за остваривање права на пензију“, пише у Закону.
Истиче се да корисник новчане накнаде има шраво на удравствено и пензијско и инвалидско осигурање за време остваривања права на новчану накнаду. Ипак, ови доприноси садржани су у новчаној накнади и плаћају се на терет лица које је прима, односно грађанина који покушава да „догура“ до 15 година стажа. Такође, накнада може да буде најмање 22.390, а највише 51.905 динара месечно.
С друге стране, ниједан закон у Србији не прописује да се доприноси за пензијско и инвалидско осигурање, који су годинама уплаћивани, али ипак нису били довољни за стицање права на пензију, врате грађанима.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 30, 2023
