Прочитај ми чланакСтотинак српских туриста који су ноћас после неколико дана заточеништва на париском аеродорму "Шарл де Гол" коначно слетели у Београд, одведено је најпре у карантин у мигрантски центар у Суботици, да би данас, после вишечасовне неизвесности и расправе са припадбницима полиције и војске били поново смештени у аутобусе и упућени у београдску Војну гимназију, где би такође требало да проведу 28 дана у карантину.
Како за портал Нова.рс каже једна од путница која се тренутно из суботичког мигрантског центра враћа аутобусом за Београд, нада да ће њиховим мукама бити крај, нестала је готово одмах по слетању у Београд.
“Док смо попуњавали силну документацију, речено нам је да идемо кући у самоизолацију, што смо и очекивали. Међутим, по изласку из аеродормске зграде, распоредили су нас у три аутобуса, од којих се један упутио ка Кошутњаку у Београду, а друга два ка северу – али у непознатом правцу. Питали смо где нас то возе, шта се догађа, али нико нам није одговорио. Панично смо палили “гугл мапс” и убрзо схватили да идемо ка Суботици. Истоварали су нас испред мигранстског центра и рекли нам да станемо у ред – започиње своју узнемирујућу причу наша саговорница.
Она додаје да им је ту речено да ће им измнерити температуру.
“Након двадесет минта чекања испред шатора, на снегу и ветру, речено нам је да смо сви у реду и да ћемо ићи кућама у самоизолацију, али да ћемо превоз морати сами да обезбедимо. Било смо шокирани, али нам је свима било најбитније тог тренутка да се домогнемо својих домова. Припадници војске који су тамо рекли су нам да морамо да сачекамо да прође полицјски час, односно пет ујутру. Потом нам се обратио један мајор и казао да мора да провери свима адресе због тог кућног карантина, као и да му за то треба око пола сата. Позвао нас је да се сместимо у шаторе и мало “загрејемо” у простору у коме су услови боравка, а камоли живота катастрофални – прича у даху наша саговорница.
Међутим, пола сата за проверу података, окончало се тек у 11 сати јутрос.
“Тада је стигло ново обавештење да не идемо нигде већ да остајемо у том мигрантском центру до даљег. Колективно смо одговорили да не остајемо ни у лудилу на месту на коме нема основних услова за живот. Рекли су нам да они нас у принципу не могу ту да задрже и да идемо, ако хоћемо, али да ћемо сви бити кривично одговорни. Згрожени свим што нам се дешава кренули смо ка капији, коју су нам међутим испред носа затворили и закључали – прича наша саговорница и додаје:
“Ту је већ прекипело свима, кренула је вербална свђа и расправа, неки су покушавали да прескоче ограду. Нису нам дали ни маске ни рукавице, већ су нас изложили новој зарази. Како би се даљи инциденти спречили, рекли су нам да долазе два аутобуса и да нас возе за Београд у Војну гимназију где је организован карантин. Тренутно се возимо ка тамо, опет нам нико ништа не говори, уплашени смо, не знамо шта нас тамо чека … – завршава наша саговрница.
Она је такође испричала о још једном непријатном изненађењу које их је сачекало по уласку у авион у Паризу.
“Већина нас који смо се затекли у транзиту у Паризу, боравили смо на местима која нису високоризична, односно нису погођена заразом. У авион су са нама ушли и они који нису били у транзиту, односно били су у земљама погођеним инфекцијом. Толико о томе колико се брине о спречавању ширења зараза. Путници који су пре нас слетели из Дохе и Москве су послати кућама, зашто ми нисмо – казала је очајна путница.
