Прочитај ми чланакНа конференцији за медије под називом “Гувернерка НБС износи у јавност неистине у вези са банкарским споровима и отворено се ставља на страну адвоката”, Мирослав Живковић, адвокат из Београда оцењује да се након постигнуте јединствене праксе од основних судова до ВКС којом је утврђена ништавост одредбе о накнади за трошкове обраде кредита у јавност износе неистине чији је циљ притисак на правосуђе.
“Гувернерка је 13. јула изрекла неистине, да првенствено адвокати покрећу спорове за ситне износе од две-три хиљаде динара, па онда наплаћују трошкове по 50.000 динара. Као прво јако је мали број таквих предмета са малим износом, а ту је и камата која код кредита одобрених пре 10 година често и превазилази главницу. На пример ако је главница 3.000 динара, камата ако је кредит одобрен 2010. године износи око 7.000 динара. Неком значи и тих 3.000 и 7.000 динара, нисмо сви истог имовинског стања”, оценио је Живковић.
Он се осврнуо и на чињеницу да и банке ангажују своје адвокате и то да у 80 одсто спорова банке заступа једна адвокатаска канцеларија, Немање Алексића из Новог Сада.
“Када већ губите спорове зашто вас адвокати увлаче у њих, зашто вам нису дали правно мишљење”, поручио је он банкама, додајући да судови већ излазе у сусрет банкама одлучујући већ на првом рочишту и не признајући ниједан поднесак осим тужбе. Живковић каже да сви трошкови укључујући судске износе око 20.000 до 23.000 динара и пита се зашто банке одмах не признају тужбени захтев, плате таксу 6.000 динара и избегну судске спорове.
И Никола Живуловић, адвокат из Београда, одбацује одговорност адвоката који само заступају клијенте који су својом вољом донели одлуку да туже банке.
“Што се тиче новца, разлика између 2.000 и 48.000 динара коју је споменула гувернерка је банализовање и на крају крајева то није посао гувернера НБС. Нека са бави својим послом”, поручио је он додајући да није истинита тврдња да је Европски суд правде донео пресуду по којој банке могу да наплаћују обраду кредита, већ да се у њој каже да банка има право на надокнаду трошкова ако се утврди да су стварно постојали трошкови.
“Код нас кредите уређује Закон о обилгационим односима из 1978. по коме банка приход остварује на основу камате. Банке имају право на надокнаду трошкова, али оне то право злоупотребљавају”, напомиње Живуловић додајући да банке код нас већ имају историју несавесног понашања од незаконите примене затезне камате, незаконитог подизања каматне стопе, давања кредита по куповном, а наплате по продајном курсу, уговора у швајцарским францима, и накнада за обраду кредита.
“Адвокати су добијали спорове за своје клијенте и као последица промењен је Закон о заштити корисника финансијских услуга 2014. године. Нек и сада опет мењају закон или нек НБС пропише банкама да врате све наплаћене накнаде за обраду кредита. Ове изјаве су задирање у независност правосуђа. Наш гувернер иступа и штити интересе банака, након 200.000 предмета пред судовима које су грађани добили. Нема хајке против банкарског система него против грађана који туже банке и адвоката који их заступају”, закључује овај београдски адвокат.
Адвокат Марија Радановић приказала је неколико примера наплаћених трошкова обраде кредита. Рецимо једном клијенту банка је код два кеш кредита наплатила накнаде од 177.000 и 113.000 динара.
“Нико на рочишту није могао да образложи какви су то трошкови, а тврдили су да они то ни не морају да образлажу”, напомиње она.
У једном примеру клијенту је за кредит од 800.000 динара наплаћена једнократна накнада од 106.000 динара плус још периодична накнада за одржавање рачуна од 2.000 динара на сваких шест месеци, закључује она.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 18, 2021
