Прочитај ми чланакПоследњих месеци суочавамо се са различитим економским мерама које уводи Влада Србије – од забране извоза, па све до ограничења цена основних животних намирница које је на снази од новембра прошле године. Са професором Економског факултета др Љубодрагом Савићем и главним уредником недељника НИН Миланом Ћулибрком разговарали смо о томе због чега се власт одлучује на овакве потезе, као и о томе због чега се на њих не треба ослањати предуго.
1.Све што дуго траје – не ваља
Како Милан Ћулибрк истиче, свака административна мера на дуги рок је лоша. Привремено замрзавање цена иде у корист потрошачима, али на дуги рок се поставља питање какав ће бити ефекат ако се финансијски угрози највиталнији део српске привреде, а то је прерађивачки сектор, односно прехрамбена индустрија. Додаје да за вештачке несташице, попут несташице шећера са којом се тренутно суочавамо, нису криви произвођачи, него Влада која је одлучила да замрзне цене у тренутку када трошкови расту.
Истиче да је држање цена одређених производа на истом нивоу као и у новембру прошле године „апсурдно“, јер су у међувремену минерална ђубрива поскупела за више од 100 одсто.
„Ова мера не сме толико дуго да траје, јер је тржиште поремећно. С једне стране, немате замрзавња цена енергије, гориво је поскупело, сви остали трошкови производње су већи, а с друге стране, замрзнуте су само цене финалних производа. Праве се маказе које некога морају да ошишају. За сада неће ошишати грађане, али у једном тренутку хоће, јер кад уђете у пекару, платићете погачицу или перецу 45 динара, скоро колико би требало да кошта хлеб због одлуке Владе“, каже Ћулибрк, објашњавајући да једном када се цене одмрзну, оне ће скочити много више него што би се то десило да није било Уредбе.
2.Нагло ће скочити цене – из страха
Како објашњава, произвођачи ће нагло повећати цене из страха да би држава поново могла да их ограничи и у старту ће цене повећати на виши ниво него што би то иначе урадили, да ова Уредба не траје већ месецима. Према његовим речима, да након првог циклуса ограничења цена ова Уредба није продужена, цене би постепено расле, а потрошачи би се привикли на поскупљења која су неминовна.
Професор Љубодраг Савић сматра да овакве економске одлуке нико не доноси у нормалној ситуацији, већ тек онда када сматра да је неопходно, али да су неке од мера које је држава доносила да би заштитила потрошаче могле да се избегну, односно прекину на време, а ограничење цена управо је једна од њих.
3. Несташица – ризик
„Несташица шећера је само последица уверења да се административним мерама може у дугом року остварити неки озбиљнији циљ. Дакле, та мера има смисла када хоћете да у кратком року ‘пресечете’ неко стање, па када то прође, цене се враћају у нормалу. Био је замрнут само шећер у паковању од килограм, а сада можете да купите само онај од 25, чија цена до пре неколико дана није била ограничена. Ново замрзавање сваког паковања шећера на 90 динара по килограму има смисла уколико власти процењују да постоји ризик од несташице шећера“, каже Савић.
Он објашњава да до несташица долази због људи који калкулишу – произвођачи меда или ракије, којима је потребна велика количина шећера, куповаће овај производ у мањим паковањима јер им је повољније, те ће на крају за потрошаче бити доступни само пакети од 25 или 50 килограма.
4.Забрана извоза пшенице – „апсурд“
Забрана извоза пшенице је, према Ћулибрковим речима, била у потпуности непотребна.
„Србија производи много више него што може да потроши, а у тренутку када су цене на светском тржишту на рекордном нивоу, забранити извоз било је директно усмерено на штету потрошача“, каже наш саговорник. Поред забране извоза пшенице, Влада је усвојила одлуку о привременој забрани извоза дрвета за пелет на 60 дана.
Према речима Савића, и поред одлуке о забрани извоза – прерано је да се потрошачи радују.
„Потрошачи мисле да је ово добра одлука, ако се пелет не извози – биће више за домаће произвођаче, биће ниже цене. Али, неће. На почетку тог ланца продаје пелета налазе се људи који најмање зарађују и који обезбеђују велике количине дрвета за пелет, онда имате накупце који зараде, онда неке произвођаче, па и трговце који зараде – а нико од њих неће се одрећи свог дела колача“, каже Савић, и додаје да на високе цене утиче и тражња пелета која је никад већа.
5.Једнократна помоћ – кривац за поремећаје тржишта
Једнократна помоћ у износу од 100 евра још једна је економска мера коју је држава донела. Од почетка пандемије коронавируса, 100 евра су добијали сви пунолетни грађани, пензионер, млади, здравстени радници.
„На крају крајева, држава дели по сто евра без икаквих критеријума и очекује да та додатна количина новца неће да има утицај на цене. Једним делом је и држава допринела повећању тражње и дизању цена“, каже Ћилубрк.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 27, 2022
