Данас се навршава 16 година од почетка ваздушних напада НАТО-а на Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Напади су трајали 11 недеља и у њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између 1.200 и 4.000 људи.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе…

Напад на Србију, односно СРЈ, извршен је без одобрења Савета безбедности УН, што је био преседан. Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је касније, у књизи „Модерно ратовање“, написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току“ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута као наводни кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији (непосредни повод били су догађаји у Рачку) и неуспех преговора о будућем статусу покрајине који су вођени у Рамбујеу и Паризу.

Након што је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији и предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Космету, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више места у Србији и Црној Гори.

Деветнаест земаља алијансе почело је агресију бомбардовањем са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији.

Најпре су гађани противваздушушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу и другде.

Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи, од којих 89 деце (према појединим изворима укупан број погинулих био је готово 4.000), а рањено је и повређено више од 12.500 особа.

Недавно објављени званични подаци Министарства одбране Србије говоре о 1.008 убијених војника и полицајаца.

Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении.

Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица, што никада није потврђено. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио преко 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. године да НАТО није претрпео „никакве жртве“.

У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила…

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.

Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом, који иданас убија становнике Србије.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13.30 сати.

Тог дана Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак избеглих док се не дефинише широк аутономни статус.

Комеморативни скупови широм земље

У Србији ће комеморативним скуповима и полагањем венаца и цвећа на споменике бити обележено 16 година од почетка напада НАТО на СР Југославију 1999. године.

Поводом 24. марта, Дана сећања на жртве бомбардовања, венце ће на споменицима војним и цивилним жртвама положити представници државне власти, Војске, локалних власти, удружења…

По најави Скупштине Града Београда, централни комеморативни скуп биће у 19.50 сати код зграде бившег Генералштаба Војске Србије у Београду, на углу Немањине и Улице Кнеза Милоша. Та зграда, тешко остећена бомбардовањем, није обновљена до данас.

Председник Србије Томислав Николић положиће венац на Споменик жртвама НАТО бомбардовања у Алексинцу. Председник Владе Србије Александар Вучић присуствоваће обележавању годишњице почетка НАТО агресије код зграде Генералштаба ВС.

На брду Стражевица у београдској општини Раковица, венце ће положити представници Владе, Војске, Града Београда, Општине и удружења бораца.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин положиће у београдском парку Ташмајдан венац на споменик деци погинулој током НАТО бомбародавња.

Градоначелник Београда Синиша Мали присуствоваће сутра обележавању 16 година од почетка НАТО бомбардовања Београда и Србије и положити венац на место страдања војника Гардијске бригаде и пацијената КБЦ „Драгиша Мишовић“.

У знак сећања на настрадале у НАТО бомбардовању, венце ће положити и породице погинулих гардиста и пацијената, представници Гардијске бригаде и КБЦ „Драгиша Мишовић“, саопштено је из Градске управе.

Заменица председника Скупштине града Београда, Андреа Радуловић положиће венац на Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине од 1990-1999. године на Савском тргу, а заменик градоначелника Андреја Младеновић на спомен-обележје „Зашто“ у Ташмајданском парку.

Демократска странка Србије организоваће испред Министарства одбране и Министарства спољних послова акцију „Никад у НАТО“, уз проглас о непристајању на уговор Србије са НАТО и уз захтев за расписивање референдума о Индивидуалном партнерском акционом плану са НАТО.

Испред срушене зграде Генералштаба новинарима ће говорити и председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ.

(Б92, Бета, Танјуг)

Ознаке: бомбардовање србије, Косово и Метохија, НАТО, рат 1991