На фотографији коју је Крстовићева судећи по коментару (Working in the air – „Рад у ваздуху“) снимила у авиону, на њеним коленима види се бележница са следећим руком исписаним наводима: „Д. Ђилас, 1. Прес – пословање, нова фирма, људи, штампарија, кредит“ и датумом 23.8.2012.

О томе да постоји веза Мишковића и Ђиласа у Пресу писао је и Савет за борбу против корупције у извештају о контроли медија: „Половину удела дневних новина Прес поседује предузеће регистровано на Кипру, Амбер прес лимитед из Лимасола. Непознато је ко стоји иза те фирме, па се о власнику Амбера, и данас само спекулише. С обзиром на природу текстова у овом листу, у јавности се често помињало да иза те кипарске фирме заправо стоји Мирослав Мишковић, а једно време и његова доскорашња сарадница Милка Форцан. Контрола над овим новинама приписивана је чак и Драгану Ђиласу, градоначелнику Београда, потпредседнику Демократске странке (ДС) и власнику моћних маркетиншких компанија Мултиком групе и Дајрект медије. Те сумње износиле су поједине парламентарне странке, али никад нико није успео да сазна чије медијске интересе, од оснивања, заступа група новинара, која је 2005. напустила тадашњу редакцију Курира.

Овде треба подсетити да је управо Курир највише допринео таблоидизацији медија и живота у Србији, крајњој релативизацији проблема криминала, корупције и уопште, система вредности. Одређеним политичким структурама одговарао је лист, који је на бази измишљених сензација, пласирао политичке нокауте, али се онда у једном тренутку окренуо и против оних који су га политички подржавали. Све то навело је политичке инспираторе Курира да 2009. године драстично измене Закон о јавном информисању, како би зауставили лист који су сами осмислили, а потом и до хапшења власника Курира, Радисава Родића, који је због тога, скоро две године провео у притвору. Подсетимо да је Виши суд у Београду, 27. јула ове године донео пресуду којом је Родића осудио на две године затвора, али га је одмах и пустио на слободу, јер је то време већ провео у притвору. Иначе, Родић се током низа година управо поигравао домаћим правосудним системом, оснивајући низ повезаних правних лица и офшор компанија, које нико никада није могао да утужи на суду. Курир је током прошле године након хапшења тадашњег власника Радосава Родића, преузео његов син Александар Родић, који формално управља предузећем.

По шест одсто акција Преса данас имају некадашњи уредници и новинари Курира – Ђоко Кесић, садашњи главни уредник свих издања Преса, Драган Вучићевић, бивши главни уредник Преса и актуелни председник управног одбора Прес паблишинг групе, и Светомир Марјановић, такође један од уредника Преса и бивши новинар Курира. 22 одсто акција ових новина има извесна Биљана Краљ“.

Непосредно по објављивању овог текста, Јелена Крстовић је избрисала фотографију са свог налога.

Како смо у међувремену сазнали, предузеће Прес паблишинг груп је у процесу ликвидације, а основано је ново предузеће које ће бити издавач дневника Прес. Такође, од објављивања извештаја Савета за борбу против корупције измењена је власничка структура Прес паблишинг груп, па је уместо Драгана Вучићевића као власник 6% уписана његова супруга Сања Вучићевић, а уместо Биљане Краљ (адвокат из канцеларије која заступа Драгана Ђиласа) уписана је фирма Медиавокс чији је власник извесни Саша Петровић.

(Пиштаљка)