Pročitaj mi članak
Истраживања показују да радна недеља у нашој земљи траје знатно дуже него у Европској унији. Код нас се ради најмање 40 часова седмично, док Французи на послу проведу 35,6.
Ако се лењост мери на основу радног времена, онда се Срби могу похвалити да су највреднији у Европи. И док се 1.935.320 од 2.157.618 запослених у нашој земљи изјаснило да ради најмање 40 сати недељно, њихове колеге у иностранству на послу остају знатно краће.
– Просечно радно време договорено колективним уговорима у ЕУ је 38,1 сат, али у пракси радна недеља трајала је дуже и то за 1,6 сати седмично – показују последњи подаци Европске фондације за унапређење услова живота и рада.
Француска је и даље земља с најкраћим радним временом предвиђеним колективним уговором (35,6 сати). У стварности, најдуже су радили Румуни – 41,3 сата, а за њима следе радници Луксембурга 40,7, Немачке 40,6 сати недељно, Естоније и Велике Британије (обе 40,5). Финци су радили најкраће – 37,8 сати.
КАЗНЕ ОД 600.000 ДО МИЛИОН ДИНАРА.
Прековремени рад мора да се плати и то тако што се сваки радни сат увећава за 26 одсто од основице – објашњавају у ресорном министарству. – А сасвим је забрањен запосленој жени за последњих осам недеља трудноће, раднику коме би такав рад погоршао здравствено стање, млађима од 18 година. Казне за непоштовање се крећу од 600.000 до милион динара.
У Републичком заводу за статистику, међутим, наводе да чак 1.534.804 грађана Србије ради између 40 и 49 сати, а 192.155 дуже од 50, док њих 208.361 на послу проводи више од 60 часова седмично!
– Све је то последица нашег „тврдог“ законодавства – објашњава Јован Протић, из Међународне организације рада. – Предвиђено је да радна недеља код нас траје 40 сати и не познајемо никакве облике скраћеног и непотпуног радног времена, као што је случај са земљама ЕУ. Тамо се радно време договора колективним уговорима.
У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике кажу да упркос дугој радној недељи, има и све више злоупотреба прековременог рада, а нарочито у угоститељству, трговини, услугама, грађевинарству… Пријаве се, међутим, могу побројати на прсте. Исто мишљење имају и у синдикатима.
– Упркос закону, познато је да трговци, на пример, на посао морају да дођу раније да презуму смену, а да по завршетку посла остају дуже да попишу касу, предају пазар… Таквих злоупотреба има, не само у малим радњама него и у великим трговинским ланцима – каже Радослав Топаловић, председник Самосталног синдиката трговине.
ГАЗДЕ СЕ НАЈВИШЕ ОДМАРАЈУ
Најфлексибилније радно време у Србији имају власници малих радњи и сопствених предузећа. Тако, од њих 466.041, краће од пуног радног времена ради 78.754.
(Новости; кariкatura Toše Borkovića)
.
