Прочитај ми чланак
Прокупље: Неопходна помоћ за завршетак цркве
Спољашњи радови на Цркви Свети Врачи која се, уз благослов партријарха српског Иринеја, гради у кругу опште болнице „Др Алекса Савић“ у Прокупљу, окончани су, али недостају средства за њен завршетак, па је неопходна помоћ донатора.
Портпаролка болнице Јелена Пантовић је позвала донаторе да се јаве и помогну да и унутрашњост цркве буде на нивоу до сада урађеног.
„Сматрамо да ће изградњом цркве значајно бити унапређена брига о духовном здрављу наших пацијената, али ће верске потребе моћи да оствари и родбина пацијената“, казала је Пантовићева Танјугу.
Градња Цркве Светих Врача у кругу опште болнице у Прокупљу, у којој се лече сви пацијенти са подручја Топличког округа, почела је прошле године уз благослов српског патријарха Иринеја.
У Прокупљу, у коме живи око 50.000 становника, тренутно постоји само Црква Светог Прокупија, изграђена крајем 9. века. То је једна од најстаријих цркава у Србији и у њој је сахрањен свети Прокупије, по коме је црква и добила име.
На подручију општине Куршумлија има више од 50 остатака средњевековних цркава.
Прокупље: Два лица Радан планине
Док се природни потенцијали Радан планине са куршумлијске стране годинама користе као део бањске, планинске и ловне туристичке понуде, на само неколико километара, са прокупачке стране, слика је потпуно другачија.
До крушевичког краја, на прокупачкој страни Радан планине, која као и она куршумлијска, обилује свим врстама вода и могућностима за развој сеоског туризма и производњу здраве хране, због десетак километара макадамског пута, једва се долази.
Товрљане
Пензионерка Слободанка Попарић, као и већина њених комшија, после првих јесењих киша напушта родно село Товрљане, иако би се ту, каже, радо трајно настанила.
„Немамо пута, а многи би се људи вратили, поготово пензионери, да преживе и помогну својој деци“, каже Слободанка Попарић.
Слободанкин брат Мирослав, и поред проблема са прилазним путем, саградио је нову кућу. Каже да би многи учинили то исто да није изостала помоћ локалне управе, пре свега у изградњи путева.
Мештани су недавно сами изградили мали мост, решивши на тај начин вишедеценијски проблем неколико заселака.
„Нико није хтео да нам помогне“, наглашава Радета Шмигић из Товрљана. „Неколико пута смо се обраћали општини Прокупље. Обећавали су стално, али нам ништа нису дали.“
Мост је у великој мери олакшао свакодневни посао поштару Славољубу Сретковићу.
„До сада сам морао, када је велика вода, да остављам мотор, па онда пешице. Не само да остављам мотор већ да се преко дрвећа пењем и некако прелазим реку.“
Нетакнута, живописна природа Радан планине са до сада готово неискоришћеним водним и земљишним ресурсима, сврстава овај крај у потенцијално веома атрактивно подручје, због чега становници овог села не губе наду да ће и држава помоћи.
„Пут нам је жила куцавица“, наглашава Илија Шмигић. „Овде би се живело као у рају, само кад бисмо имали пут, да може да нам дође подмладак и верујем да би се тада многи вратили да раде на земљи.“
У општини Прокупље негирају да су се до сада, како кажу мештани Товрљана, понашали по оној народној: Далеко од очију, далеко од срца.
„Знамо проблеме мештана Месне заједнице Товрљане“, каже Славиша Момчиловић, директор Службе месних заједница. „Међутим, за неко трајније решење као што је асфалтирање пута, општина Прокупље тренутно нема средстава.“
За последњих неколико деценија број становника у овом делу општине Прокупље смањен је за више од десет пута. Села крушевичког краја, међу њима и Товрљане, оживе само током лета, док је сталних становника тек неколико десетина.
Крушевац, Алексинац: „Србијаводе“ ремонтују четири бране на Бованском језеру
ЈВП „Србијаводе“ донело је одлуку о ремонтовању и санацији четири бране – „Бован“ Алексинац, „Брестовац“ Бојник, „Дивљана“ код Беле Паланке и бране „Ћелије“ код Крушевца.
На брани „Бован“ биће ремонтована машинска опрема у излазној затварачници, док ће на „Брестовцу“ бити замењено око 50 метара цевовода сирове воде.
На брани „Дивљана“ планирана је израда низводног табластог затварача, док ће на „Ћелијама“ бити саниран цевовод и део излазне затварачнице.
Извођачи радова биће одабрани крајем месеца, а рок за доставу понуда је 20. август 2012.
Ниш: Дирекција опет гради на „дивље“
Дирекција за изградњу града Ниша отпочела је радове на Тргу Краља Милана без потребних дозвола. Грађевинска инспекција не реагује.
Како је Јужним вестима потврио помоћник начелника Управе за планирање и изградњу Драган Миловановић, Дирекција је затражила дозволу, али она још није издата.
Због чега грађевински инспектори до сада нису реаговали нисмо успели да сазнамо. У Управи за инспекцијске послове речено нам је да су и начелник Љубиша Јанић и његов помоћник за грађевинску инспекцију Срђан Лакетић на годишњим одморима, па нико не може да коментарише.
Извршни директор Дирекције за изградњу Ниша Бранислав Јовановић потврдио је да су радови почели без грађевинске дозволе, али да је сагласност затражена од Управе за комуналне делатности.
– Пошто нисмо добили грађевинску дозволу, затражили смо сагласност за реконструкцију. Сви радови се изводе са позиције за одржавање саобраћајница и све је по закону – рекао је Јовановић.
Међутим, радови су отпочети без добијања и те сагласности. Тачније, Управа за комуналне делатности још није дала „зелено светло“.
– Па, шта ми сад да радимо? Да чекамо да нам издају сагласност, па да Филмски сусрети већ почну? Битно је да је то градско земљиште и да ми имамо пројекат за то – каже Јовановић.
На констатацију новинара да то значи да су радови отпочети супротно закону, односно без и какве сагласности или дозволе, Јовановић је рекао да то „није питање закона, већ градских одлука“.
– То су градске одлуке, не закони. Значи, то су наши интерни акти које доносе Град и градске управе и оне немају снагу закона. Све је по закону – каже Јовановић.
Радови на реконструкцији Трга отпочели су последњих дана јула, а извршни директор Дирекције Бранислав Јовановић (УРС) одржао је тим поводом и конференцију за новинаре на тој локацији. Јужне вести нису биле позване на догађај.
Битно је нагласити да је начелник Управе за инспекцијске послове Љубиша Јанић кадар Уједињених региона Србије, на чијем челу у Нишу се управо Бранислав Јовановић. То значи да је Јовановић заправо Јанићев партијски шеф.
Како су Јужне вести већ много пута писале, из ове Управе константно одбијају да саопште у колико случајева су грађевински инспектори реаговали на дивље радове које реализује Дирекција.
Дирекција не зове Јужне вести
У последњих годину дана на адресу Јужних вести из Дирекције за изградњу града готово да није стигао ни један позив за конференцију за новинаре тог предузећа.
– Ми позиве шаљемо само медијима који нас прате. Због чега бисмо слали Јужним вестима кад ви ниједном нисте дошли? – питао је ПР Дирекције Драган Виденовић.
Ипак, Видановић је обећао да ће у будуће слати позиве.
– Није то нечији рођендан, па да бирају ког ће да зову. Дирекција је предузеће чији је оснивач Град Ниш, а финансира се новцем пореских обвезника. Оваква ситауција ствара сумњу да неко избегава наше новинаре – каже уредник Јужних вести Предраг Благојевић.
Јужне вести су се овим поводом обратиле градоначелнику Ниша и новинарским удружењима.
Врање: Фестивал „Златни пуж“
Врањска Школа анимираног филма (ШАФ) и ове године угостиће од 20. до 26. августа аниматоре из Италије, Бугарске, Македоније и Србије.
Иако је остало још двадесетак дана до почетка фестивала „Златни пуж“, организатори кажу да је све спремно за још једно дружење у оквиру интернационалних радионица анимираног филма које ће водити стручњаци из целог света.
– Фестивал се одвија по други пут под именом „Златни пуж“, мада се радионице и дружења под овим концептом одвијају од 1997. године – каже Снежана Трајковић, директорка Школе анимираног филма у Врању.
Учесници фестивала имаће прилику да уче од познатих светских имена.
– Технику директног цртање на филмској траци предаваће Вићенцо Ђоанало, мултимедијални уметник из Италије, на групи за колаж радионице ће држати Пенчо Кунчев, аниматор из Бугарске, док ће деца која се определе за групу за израду графита имати прилике да уче од Саше Лортека и Александре Петковић из Београда – каже Трајковић.
Овогодишњи фестивал је у знаку јубилеја 25 година постојања Школе анимираног филма у Врању, па ће посетиоци имати прилику да виде изложбу плаката, цртежа, карикатура и свих оних успомена и трагова који су оставили познати гости, а биће презентована и фотомонографија која је урађена поводом јубилеја.
Одржавање фестивала финансијски помаже Министарство културе, град и спонзори.
(Јужне вести, Југ Србије, Новости, Танјуг)
