Прочитај ми чланак

Србин.инфо: Вести из централне Србије 17.08.2012.

0

Краљево: Жички духовни сабор „Преображење“
Беседом новог министра културе Братислава Петковића, вечерас у Народном музеју у Краљеву, свечано ће бити отворен 21. Жички духовни сабор „Преображење“.

Програм манифестације која се 21. пут заредом одржава у Краљеву и манастиру Жичи као духовни сабор под називом „Преображење“ до 19. августа најавио је Народни музеј у Краљеву где ће вечерас након свечаног отварања бити отворена изложба „Зограф“.

Изложбу радова чланова Друштва уметника „Зограф“ (основано 1927.године а званично престало да постоји 1940. године) коју чини 35 оригиналних уметничких дела из четири музејске установе Србије: Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду, Музеј Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу и Галерија Матице српске у Новом Саду, отвориће кустос МСУ Жана Гвозденовић. Стални или повремени чланови „Зографа“ били су сликари Живорад Настасијевић, Васа Поморишац, Здравко Секулић, Светолик Лукић, Јосип Цар, Радмила Милојковић, сликар и сценограф Станислав Беложански, вајар Илија Коларовић, архитекте Бранислав Којић и Богдан Несторовић.

Прве саборске вечери Никола Кусовац ће отворити изложбу икона аутора Бојана Миљковића а музичка група „Београдска чаглија“ одржаће концерт у Народном музеју у Краљеву. Сутра увече на истом месту посетиоци Сабора слушаће песничка казивања добитника овогодишње „Жичке хрисовуље“ Гојка Ђога, Братислава Р. Милановића и Владимира Димитријевића.

У суботу, 18. августа пре подне о поезији Ђога у Народном музеју говориће еминентни познаваоци савремене српске поезије: Јана Алексић, Ђорђије Вуковић, Јован Делић, Василије Домазет, Светозар Кољевић, Радивоје Микић, Иван Негришорац, Желидраг Никчевић, Бојана Стојановић Пантовић. Истог дана увече у дворишту Аџића куће одржаће се песничко вече на коме ће учествовати Ален Бешић, Драган Бошковић, Љубинко Дугалић, Кајоко Јамасаки, Драган Јовановић Данилов, Војислав Карановић,Владимир Копицл, Томислав Маринковић, Јованка Стојчиновић Николић, Енес Халиловић.

 У недељу, 19. августа, на Преображење, у манастиру Жича биће уручена „Жичка хрисовуља“ овогодишњем добитнику песнику Ђогу.

 

Врњачка Бања: Хипербарична комора и у Бањи
Пацијенти којима је неопоходно да због болести користе хипербаричну комору, сада на терапију могу да долазе и у Врњачку Бању. Ово је, како кажу, велика уштеда за пацијенте из Источне, Западне и Централне Србије.

Осим у Београд, пацијенти којима је неопходно да користе хипербаричну комору, на терапију могу да долазе и у Врњачку Бању.

Више од осамдесет одсто пацијената из Краљева, Крушевца, Чачка, Ужица, Крагујевца, Косовске Митровице долази на дневну терапију, а они из удаљенијих градова за време терапије бораве у Врњачкој Бањи.

Ефекти су у зависности од степена обољења брзо видљиви. Посебно код пацијената који болују од дијабетеса, код којих су узнапредовале компликације и када им терапија у комори представља последњу наду да избегну ампутације.

Поједини пацијенти, посебно са југа Србије жале се да мало теже долазе до упута од надлежног Фонда у граду, али су изузетно задовољни условима и ефектима терапије. Уз то, признају да им је много једноставније и јефтиније да за време терапија, које понекад трају и до 30 дана, нажу смештај у бањи.

Током дана у хипербаричној комори имају од три до седам укључења која трају по 70 минута на одређеном притиску. Хипербарична комора је за 14 особа. Новина је да деца са одређеним здравственим проблемима, а на предлог најчешће неуролога, имају потпуно бесплатне терапије. Индикација за долазак у хипербарицну комору је, кажу, доста.

„Оне које уважава наш Фонд здравственог осигурања су васкулопатије у најширем смислу, а од васкулопатија најчешће компликације су микро и макро васкуларне код дијабетичара, тровање гасовима, гасне гангрене, крас синдром, циститиси“, каже докторка Лепосава Милићевић.

Она каже да одговара за све пацијенте који улазе у комору и стога, како каже, сматра својом обавезом да, у зависности од здравствених проблема пацијената, неке прегледа сваког дана, а друге опет по потреби.

 Доктор Дејан Станојевић директор Специјалне болнице „Меркур“, у којој се лече дијабетичари каже да је хипербарична комора употпунила све неопходне третмане код комликација насталих дијабетисом.

 „Најчешће компликације су ослабљена периферна циркулација на екстремитетима, очном дну и на бубрезима“, каже он.

Доктор Станојевић додаје да се лично уверио да екстремно велике ране када је захваћено пола стопала, ампутирани прсти и нога долази до зарастања рана за десет до петнаест дана.

Сарадња специјалне болнице „Меркур“ и Здравственог центра „Студеница“, пацијентима Рашког округа, осим мањих трошкова организације, поједноставила је и одлазак на терапију. Пацијенти у току једног дана добију терапију и онда настављају свакодневне обавезе што је за њих велика уштеда.

Директор ЗЦ „Студеница“ у Краљеву доктор Звонко Веселиновић каже да је постојање Хипербаричне коморе у Врњачкој Бањи велика предност за пацијенте Рашког округа и додао да повремено за хоспитализоване пацијенте организују превоз да добију третман и потом их враћају на одељење уколико то њихово стање захтева.

Могућност да здравствени осигураници овог дела Србије, којима је потребно користе терапију у хиопербаричној комори у Врњачкој Бањи и не одлазе у Београд, велика је уштеда, кажу, и за Републички Фонд здравственог осигурања.

 

Крагујевац: Премијера филма „Кад сване дан”
Крагујевчани ће нови филм Горана Паскаљевића видети пре светске премијере на фестивалу у Торонту

Иако је већ познато да је светска премијера новог филма Горана Паскаљевића – „Кад сване дан” заказана за 9. септембар на међународном фестивалу у Торонту у програму „Великани филма”, редитељ је одлучио да вечерас у Крагујевцу приреди претпремијеру.

Зашто баш сада и то у Крагујевцу, питали смо јуче Паскаљевића, а он је за „Политику” одговорио:

– Из више разлога и у договору са копродуцентом „Интермедија нетворком”. Најпре, да би мој филм могао да конкурише ове године за Оскара, услов је да буде комерцијално приказан барем недељу дана у земљи порекла. Други разлог је што ће се приказивати у новоотвореном „Синеплексу” у Крагујевцу који даје наду да ће поново оживети биоскопи широм Србије. Крагујевац је град који је дао пуно невиних жртава за време Другог светског рата, а мој филм посредно говори о том периоду. Велики део породице сценаристе Филипа Давида, рођеног у Крагујевцу, страдао је у Шумарицама, а његова два ујака су одведена у логор на Старом сајмишту у Београду, где су завршили у гасном камиону званом „душегупка”, који је био претеча гасних комора у злогласном Аушвицу. Филипови родитељи су се срећом спасли, пошто су се одмах придружили партизанима, а њега су оставили у једном селу поред Крагујевца неким добрим људима, који су се за време рата бринули о њему, јеврејском детету, ризикујући сопствени живот због тога – каже редитељ.

Да ли изненадна претпремијера у Крагујевцу како би се задовољила строга правила Академије за филм, наговештава и то да Паскаљевић очекује Оскара? На ово питање наш редитељ одговара: „Уколико га комисија наше филмске академије изабере да представља Србију, имамо добре шансе за номинацију у пет финалиста, пошто ће филм у Америци дистрибуирати „Сони пикчерс класик”, један од највећих америчких дистрибутера. Наравно, све је то још далеко…”

Да ли се може догодити да му неки замере на „сукобу интереса”, с обзиром на то да је он и председник српске Академије за филм? Одговарајући на ово питање, Горан Паскаљевић, између осталог је казао: „И Вим Вендерс је председник Европске филмске академије, па је прошле године његов филм ’Пина’ добио награду као најбољи европски документарац”.

– У Европској академији гласање је јавно, у нашој је гласање тајно. Без обзира на ту чињеницу, ја сам понудио оставку на чланство у Председништву АФУН-а, као и на функцију председника, управо да не би било никакве сумње уколико се наша комисија одлучи да нас у трци за Оскара представља мој филм. Ипак је пре свега моја професија филмски редитељ па онда све друго – објашњава Паскаљевић.

Вечерашњој претпремијери у Крагујевцу присуствоваће Мустафа Надаревић који тумачи главну улогу у филму, затим Зафир Хаџиманов и Олга Одановић, два ромска дечака који су први пут на филму, Дарко Маринковић и Гавра Николић, сценариста Филип Давид и извршни продуцент Јелица Росандић. Београдска премијера је заказана за почетак децембра у Сава центру, а Горан Паскаљевић каже да је предвиђен и низ пратећих манифестација „са којима би се обележило 70 година од нацистичког злочина и подсетило да је Старо сајмиште једино место холокауста у Европи које није достојно обележено”.

 

Крушавац: Заједничка производња гума
У Белорусији ће се израђивати ауто, а код нас теретне гуме

Руководство „Трајал корпорација”, која запошљава 1.600 радника, успешно је окончало све припреме за потписивање уговора о дугорочној пословно-техничкој сарадњи са гигантом белоруске гумарске индустрије „Белшином” из Минска. Делегација белоруске компаније, предвођена инжењером Иваном Котларовим, главним конструктором, завршила је јуче вишедневно упознавање са могућностима гумарско-хемијске индустрије у Крушевцу и закључила да постоје сви услови да се у „Трајалу”, на слободним капацитетима, производе теретне и индустријске гуме робне марке „Белшина”.

Генерални директор „Трајал корпорације” Христо Крушарски и представник „Белшине” Иван Котларов утврдили су обим производње, квалитет и све друге детаље заједничке производње.

– Пошто смо продали Фабрику ауто-гума у Дедини америчком „Купер тајерсу” почетком ове године, кренули смо у офанзиву да подигнемо степен упослености у преостале четири фабрике у саставу „Трајала”. Једна од могућности је упошљавање капацитета Фабрике теретних гума. Са белоруским партнером смо утврдили готово све детаље, тако да ускоро предстоји формално потписивање уговора. Најзначајније је да смо констатовали да у погледу техничко-технолошке и кадровске опремљености задовољавамо све критеријуме „Белшине”, која упошљава више хиљада радника, и да су пнеуматици робне марке „Трајал”, односно наше „трајалке” постале и остале бренд у тој земљи. „Купер тајерсу” нисмо продали робну марку, већ само фабрику, уз уступање одређеног броја радника, закључили смо да је упутно да се у Минску производе те ауто-гуме под истим именом, са нашом рецептуром и нашим алатима, које смо већ припремили. Верујем да ћемо успети у напорима да „Трајал” успешно послује и после издвајања Фабрике ауто-гума у Дедини – каже Крушарски.

„Трајал корпорација”, поред Фабрике теретних гума, у свом саставу има Фабрику гума за двоточкаше у Ћићевцу, као и Фабрику експлозива и пиротехнике и Фабрику заштитних средстава у Крушевцу. Обим тренутне упослености је око 70 одсто. Уз повећање обима производње, менаџмент „Трајала” ради и на проширењу асортимана, у шта спада и обнова производње авионских гума и освајање нових димензија пнеуматика за потребе авио-индустрије, укључујући и авионе типа „миг”.

 

(Танјуг, Политика, Актер)