Прочитај ми чланак
Откривен нови „ужарени Марс“
Астрономи су случајно уочили планету која је највероватније прекривена океанима магме, а налази се у нашем свемирском комшилуку…
Још узбудљивија је за научнике њена величина: оквирно је исте величине као Марс, што је чини најближом познатом планетом мањом од Земље.
Истраживачи су случајно „натрчали“ на нову планету док су уз помоћ Насиног Спитзер свемирског телескопа проучавали ужарену планету величине Нептуна, названу ГЈ 436б. Тим је наишао на бледе сигнале нове планете коју су назвали УЦФ-1.01, по установи за коју раде, Универзитету Централна Флорида. Обе планете су уочене посматрањем уобичајеног затамњења матичне звезде, које показује транзит планете испред звезде.
На удаљености од свега 33 светлосне године „имамо планету мању од Земље, тек нешто већу од Марса“, каже Кевин Стивенсон, истраживач са Универзитета у Чикагу, вођа студије у којој је откривен УЦФ-1.01. „То је једна од нама најближих планете, веома је мала, а вероватно није једина.“
Мали светови су посебно занимљиви
Велике планете је лакше открити, а у питању су најчешће гасовити гиганти који немају чврсту површину нити атмосферу попут Земљине. Зато су научници фокусирани на проналажење мањих планета, за које постоји већа шанса да имају услове у којима је могућ живот какав знамо.
Насина свемирска опсерваторија Кеплер, нарочито активно „лови“ планете Земљине величине које круже око звезда сличних Сунцу. За три године, откривено је више од 3.000 потенцијалних нових светова. Кеплер, међутим, скенира део неба на удаљености од 100 до 2.000 светлосних година. Спитзеров инфрацрвени детектор може да „види“ планете на удаљености до 100 светлосних година од Земље.
„Нисмо тражили ову планету, иако су други истраживачи претпостављали да би она могла да постоји“, каже Свенсон.
УЦФ-1.01 је око 8.400 км широка, што износи око четвртину ширине Земље. Једна година на овој планети траје колико и 1.4 дана на Земљи, јер ова планета орбитира веома близу своје звезде.
„Удаљеност ове планете од звезде је седам пута већа од удаљености Месеца од Земље“, каже Стивенсон и додаје да атмосфера највероватније не постоји. „Температура би тамо могла да износи и више од 500 степени Целзијусових. То би могло да буде довољно топло да се формирају океани отопљеног камења.“
На корак до нових открића
Док се не буде тачно знала маса УЦФ-1.01, планета неће моћи да буде потврђена по званичним стандардима, „Али са сигурношћу знамо да је тамо“, каже Стивенсон.
А она би могла имати и скривене комшије. Већа планета ГЈ 436б, која кружи око исте звезде , има дугуљасту орбиту изазвану гравитационим деловањем друге планете или више планета. Стивенсон објашњава да новооткривена мала планета не делује довољно снажно да би могла да се објасни ова необична путања њене сапутнице.
„У неком тренутку бих волео да се вратим и поново посматрам исти део неба“, каже Стивенсон. „Тамо би могла бити и трећа планета, коју бисмо назвали УЦФ-1.02.“
(Национална географија)
