Прочитај ми чланак
«Први дан Бајрама у Србији почео јутарњом молитвом у Бајракли џамији у Београду и централним молитвама у Стамбол и Пашиној џамији у Новом Пазару.»
Овако је Први програм српске телевизије «РТС» почео данашње вести. Камера је пратила текст и приказала вернике у Новом Пазару како се клањају у џамији, чије име нисам успео да запамтим. Спикер је додао, како је и председник државе Србије Томислав Николић честитао мусламнским верницима празник. Ако. Одмах после те вести спикер Јавног сервиса Србије је обавестио гледаоце, да је данас Преображење. Овом великом и значајном хришћаснком, православном празнику посвећено је било пет пута мање времена. Николић није се огласио да четита празник и православним Србима (Можда и јесте, но РТС то није јавио). Чудно, зар не?
Да РТС гледа, на пример, слависта из Јапана или Шведске, који дакле, разуме српски, он би на основу овакве вести помислио да је Србија земља, у којој већину становништва чине муслимани, па зато и вест прво почиње са Бајрамом.
Како је то решено у Европској унији? Живим преко тридесет година на Западу, у Немачкој, и верујем, да могу са прилично великом тачношћу одговорити на ово питање. Словом, немачки медији пре свега обавештавају хришћанске празнике. Муслиманске и јеврејске спомињу само оне њихове највеће. Премда у Немачкој живи преко четири милиона мсулимана! РТС, дакле, управо тако, на европски начин ваља да информише своје гледаоце. То преведене на наше прилике гласи: Јавни сервис има да свакодневно спомиње православне празнике, а све остале, само када су у питању највећи празници, на пример, код римокатолика и протестаната, рецимо, 25 децембар када славе Божић, или Рамадан код муслимана, или прослава Јеврејске нове године. То се зове европски начин информисања. Ево, како последњих десет година РТС ради, не може да се другачије назове, већ неукусно, упорно и примитивно понижавање већинског народа у Србији. А то не само да није по стандардим Европске уније, већ је и досадно.
РТС, међутим, свакодневно обавештава гледаоце о православним, римокатоличким, јеврејским и муслиманским празницима. Шта то значи, када човек из ЕУ аналазира овакву уредничку политику? У Србији, по свему судећи, живи једна четвртина православних Срба, једна четвртина становништва су римокатолици, једна четвртина Јевреји и једна четвртина муслимани!
Парола, РТС гласи, да је РТС сервис «проевропске Србије». Када наш печалбар из Аустралије стигне после, рецимо, десет година у посету старом крају и гледа РТС, вероватно не може да разуме, што је уредник овом фразом хтео да каже. Зар Србија није у Европи? Каква би то онда могла да буде РТС-телевизија, ако не европска? Зар је РТС афричка? Замислите, да неко од уредника немачке телевизије изјави, како је то телевизија «проевропске Немачке»? Укратко, оваквих парола, како сам мало пре казао, нема у Немачкој, а ни у једној земљи која је чланица Европске уније.
Зашто се РТС понаша управо тако? Претпостављам из жеље, да се допадне Бриселу и Вашингтону. Али, ни ЕУ, а ни САД уопште не траже такво снисходљиво понашање. Доказ томе је, да су тако лако поднели пораз свог човека – Бориса Тадића. Империја истина захтева послушност, али у томе не треба претеривати. Сем тога, искуство нам од октобра 2000 године јасно показује, да Србија није много профитирала, тиме што се трудила да испуни све захтеве из Вашингтона и Брисела.
По ономе како се понашају, пре би се могла да назове «РТС јесте јавни сервис Британске империје.» Овако стање просто верно одсликава менталитет људи, који већ дванаест година воде главну реч и српским медијима. У овом случају верујем да је проблем далеко простији, приземнији. У питању је, по мени, плитки, ропски и провинцијални менталитет тих људи. До њих као до још није стигла вест, да Британска империја више не постоји, те да нове неоколонијалне господаре нимало не занима, да ли се, у овом случају уредници РТС, покушају да допадну Лондону, Анкари, Сарајеву или Вашингтону.
Поводом овога «Бајрама и Преображења» чуо сам и прве коментаре. Најшешћи је био овај: «Гласао сам за Тому, како више не бих на РТС морао да гледам оног инфантилног менекена Бориса. Сада видим, да Тома не само не скида са положаје РТС и осталих утицајних медија у Србије људе, који последњих десет година нису ништа друго радили, до да су се такмичили ко ће жешће и неукусније да се изругује Србима, већ они, ево, и даље несметано настављају са својом ружном работом. Словом, и после Бориса – Борис. Па што сам онда дао мој глас Томи? Не простаје ми друго, већ да се пожалим Тијанићу, да је његов РТС заборавио да спомене будистичке и хиндуистичке празнике.»
(Vidovdan.org)
