Прочитај ми чланак

Интернет: Сви смо у Великом Брату

0

Активностима на интернету остављамо податке који могу да се злоупотребе. Где се налазиш, шта радиш, за кога гласаш… Одговор је на „Фејсбуку“.


Шта си у хороскопу – питање је које смо некада постављали у жељи да сазнамо нечије особине и интересовања. Данас за тако нешто нема потребе. Довољно је само да се отвори фејсбук страна, укуца име и презиме тражене особе и да истог момента на тацни добијемо све о њој: где живи и ради, где се тренутно налази, где је летовала, шта воли да чита и слуша, који су јој политички ставови…

 

 

Интернет, нарочито друштвене мреже, донели су и нови начин живота. Али, уласком у овај виртуелни свет људи су целој планети на располагање ставили велики број личних података и фотографија, које могу и да се злоупотребе.

– Људи нису ни свесни да сваком активношћу на интернету остављају податке о себи, хтели то или не. Свако претраживање мреже већ довољно говори о вама, а додатно постављање и ажурирање података на друштвеним мрежама је посебна прича. Једноставно, ушли смо у еру такозваног Великог Брата интернета – објашњава Милан Ковачевић, стручњак за информационе технологије и интернет администратор.

Више није ретка појава да послодавци на „Фејсбуку“ проверавају кандидате за запослење, а да фирме преко исте друштвене мреже контролишу своје запослене. Зато су појединци и отворили дупле профиле, један на коме могу да деле са пријатељима слике, и други, стерилнији, који им служи за дружење са колегама и шефовима.

И поред тога што информације које оставимо за собом на интернету остају трајно записане на разним серверима, корисници на друштвеним мрежама добровољно дају и своје најличније податке, иако често нису ни свесни за шта они могу да се искористе. Тако ће „Фејсбук“, чак и ако обришете профил, са партнерским сајтовима наставити да прати ваше активности на интернету!

– Људи често и несвесно оставе много података о себи, јер откривање информација на мрежи делује мање лично од изговорених речи у друштву. Не треба заборавити ни жељу за самопромоцијом, због које често освежавају фотографије, пишу статусе и тако целом свету стављају на располагање своје активности и размишљања – објашњава социолог Ратко Божовић.

А колико би људи требало да буду опрезни при откривању података најбоље показује случај наших исељеника у Америци, којима су власти привремено одузеле старатељство над децом јер су на „Фејсбуку“ поставили голишаве фотографије малишана док их купају.

У најбољем случају, фирме које су легалним путем добиле право да прате интересовања корисника интернета искористиће добијене податке за циљани маркетинг, како би вас затрпали одређеним рекламама и „спамовима“.

Пазите и ако подижете кредит у банци. Поједине банке отварају фејсбук налоге потенцијалних клијената како би се уверили да ли су поуздане платише месечних обавеза или често троше новац по сплавовима и летовањима, што ће фотографије на профилу да потврде или оповргну.

Није мали број стручњака за информационе технологије који уопште немају дилеме о томе ко је и зашто покренуо „Фејсбук“.

– Још 1998. године се појавила вест да је у плану оснивање центра за прикупљање информација о људима у САД, што је убрзо неспретно заташкано. Затим се на америчким универзитетима формирало неколико интерних друштвених мрежа. Целу причу око „Фејсбука“ тада су преузеле водеће тајне службе, са тимом од 150 врхунских ИТ стручњака, психолога и дизајнера – открива Ковачевић.

Наш саговорник истиче да је њихов циљ било креирање мреже која ће у кратком периоду привући велики број људи.

– Нема дилеме да је један од циљева „Фејсбука“ прикупљање и лака доступност података о корисницима ове мреже. Све приче о томе како је неки студент створио такозвану мрежну револуцију су смешне, јер је само закуп система за покретање таквог пројекта са великим центром података прескуп – закључује Милан Ковачевић.

 

НАЈАВЕ ЗЛОЧИНА
Колико је доступност података о свакоме узела маха, најбоље показују случајеви масовних убица – Норвежанина Андреса Брејвика и Американца Џејмса Холмса, који је недавно починио масакр на премијери филма „Бетмен“. Одмах после почињених злочина медији су преко фејсбук профила сазнали буквално све о овим масовним убицама, њихове жеље и мотиве. Холмс је чак на једној од друштвених мрежа на којој је имао профил најавио свој злочин и поставио питање осталима „Хоћете ли доћи у затвор да ме посетите?“

 

И НАША ПОЛИЦИЈА ПОСМАТРА
Српска полиција на интернету под присмотром држи форуме на којима међусобно комуницирају хакери, националистичке организације, посебно фудбалски хулигани. После неколико случајева привођења због сумњивих твитова, многи су се питали да ли у полицији постоји специјална јединица за праћење друштвених мрежа. У МУП то демантују, уз објашњење да су привођења реакција пријаве грађана, која указују на кривично дело, а нису плод полицијског надзора.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!