Прочитај ми чланак

Европејски глупандери чујте: не дамо нашег језика

0

Домовина се брани и језиком.
То је заиста прави рат, у коме као у сваком другом, има победа, пораза, јунаштва, херојства, кукавичлука, страдања…

Некада се на културном пољу надокнађивало оно што је изгубљено на политичком и бојном. Језик је жива снага која је везана не само за уметност, већ и за постојање једног народа. Зато сви треба да будемо чувари језика, његове чистоте и лепоте. Треба стално да га усавршавамо, а не скрнавимо.

 Нажалост, последњих 20 година сведоци смо убрзаног скрнављења српског језика. Скоро свако село поседује Радио и ТВ станицу, а водитељи и новинари „гађају“ се падежима уз претерану употребу страних речи, чије значење ни сами добро не познају. Дешава се да у обичну „веселу“ информацију убаце непознату страну реч, која означава жалост, па уместо да се смејемо, плачемо и обрнуто. Још је страшније кад такве ствари чујете на Јавном сервису Србије. То превазилази сваку меру пристојности, морала….

Језик остаје без корена, духа, лепоте и стила. Губи се чистота акцента. Али и то се лакше може преболети у односу на спољне утицаје. Сведоци смо да нам је окупатор свесно наметнуо енглески језик у све важније поре живота.. Прети опасност да нам језик искваре и разводне до те мере да служи за споразумевање међу нижима.Чак окупатор прети да нам укине језик и успостави неку искривљену варијанту југословенског. Да ли свесно или не, под хистеријом уласка у Европу, све младо и старо се ангажовало на учење енглеског језика. Онај који то не прихвата и чува свој језик испада глуп.

На сваком кораку, на улици, у аутобусу, кафани трафици, продавници можете да чујете нарицајући енглески језик, односно стране огавштине. Чак и неписмени новокомпоновани бизнисмени, који су преко ноћи стекли богатство, и најдаље путовали до Вржогрнаца, код пријема радника траже познавање енглеског језика, а дај боже да знају правилно да изговоре две речи. Можете им кроз осмех на енглеском опсовати све живо и мртво, а они ће вам се на томе захвалити, јер мисле да их хвалите А то што су европејски глупандери, ко те пита. И не само то сваки од њих је истакао назив фирме на енглеском, па се често питамо, да ли живимо у Србији или на исквареном Западу. Немам ништа против учења страног језика у циљу сопственог усавршавања у струци, али заиста сам велики противник овакве еуфорије.

 Не смемо заборавити неке ствари, јер нас о томе учи историја. Сетимо се Турака, Аустроугарске, догађаја из 1945. године. Наш народ кога су затровали и заглупили квазиполитичари не може да схвати да је увођење страног језика, део свеопшег притиска и свођење народа на нижи степен, његово подешавање за доминацију и експлоатацију. Толико усвајати стране речи, значи прихватити чињеницу своје потчињености и покорности. Отворити пут потпуној окупацији. Изгубити сопствени индентитет. За крај присетимо се речи Петра Кочића:

 – Узето нам је све, на свим линијама народног живота, порабаћени смо, али не дамо вам нашег језика. То је наша нада и утеха.