Pročitaj mi članak
БЕОГРАД/ЗАГРЕБ – Француска тајна служба ДГСЕ до прољећа 2005. скривала је Анту Готовину на Корзици и југу Француске уз знање тадашњег председника Жака Ширака, иако је већ био осуђен у Француској.
Генерал Филип Рондот, бивши неформални шеф француске обавештајне заједнице координирао је скривање Анте Готовине од Хашког суда све до пролећа 2005. године.
Коначно се зна ко је скривао генерала Анту Готовину, који је четири године био у бијегу након што је против њега хашки суд 2001. године подигао оптужница.
Била је то француска војна тајна служба ДГСЕ. То су открила два француска интернетска портала Mediapart и Le Courrier des Balkans објавивши неке документе једног од најважнијих француских обавјештајаца који то доказују.
Документи Рондота доказују да је Готовина скриван уз знање тадашњег француског председника Жака Ширака, али и тадашње министарке обране Мишел Алио – Мари, а да је скривање управљала француска војна тајна служба ДГСЕ, те да је Рондот био кључан човек у свему томе, јер је одржавао везе између француског државног врха и Готовине посредством људи који су знали за конкретне локалне аранжмане скривања Анте Готовине.
Ти Рондотови документи откривају и где се Готовина скривао, неко време на Корзици, касније у југоисточној Француској, где је био све док му Француска почетком пролећа 2005. године није отказала гостопримство, па је ухваћен осам месеци касније на Канарским острвима.
Хрватски генерал је одлежао само четири године за прво кривично дело, почињено 1981. године, а током изрицања пресуда за каснија дела већ је носио униформу Хрватске војске.
Анте Готовина, који је од 1971. године живео у Француској, у раздобљу од 1986. до 1995. године, три је пута осуђен због неких од најтежих кривичних дела – оружане пљачке, изнуде и отмице – за шта је осуђен на девет и по година затвора, објавио је је пре пет година Јутарњи лист.
У чланку насловљеном „Готовина: Починио злочин па прешао у ХВ“, а који је објављен 23. августа 2007. године, наводи се да је током сва три судска поступка Готовина био у бегу и ниједном се није јавио на судски позив. Одслужио је тек четири године за прво кривично дело, почињено 1981. године, а током изрицања пресуда за каснија дела већ је носио униформу Хрватске војске.
Последње кривично дело, отмицу и изнуду, починио је само осам месеци пре ступања у ХВ, а у време кад је издат налог за његово хапшење у октобру 1991. године, Готовина је већ био први пут рањен на славонском ратишту.
Први је пут осуђен 1986. године за оружану пљачку 25.000 франака, чекова, злата, дијаманата, поштанских марака, торби и осталих предмета у укупној вредности од два милиона франака.
Крађу је са својим заповедником из Легије странаца Доминикеом Ерулином извршио 29. септембра 1981. године, а жртва је била жена паришког драгуљара Хенрија Соломона. Готовина и Ерулин су побегли, а за њима је 1983. расписана међународна потерница.
Готовина је случајно ухапшен 31. августа 1984. у једном кафићу у Паризу, кад је полиција од њега затражила документа, а он је показао лажни пасош.
Полиција је открила да је пасош украден 1982. године, а након испитивања су утврдили да је тражен због оружане пљачке. Иначе, према већини његових биографија које су званично објављене у Хрватској, Готовина је током бекства радио као инструктор Легије странаца у Колумбији и Гватемали.
Након хапшења, њему је суђено, и 1986. је осуђен на пет година затвора. Готовина је у затвору провео четири године, и 1988. је изашао на слободу.
Већ годину дана после, са још два саучесника покушао је да рекетира извесног Сингенида сумом од шест милиона франака у Паризу. Покушај изнуде је пропао, “због околности на које извршиоца није могао да утиче “, односно жртвиног отпора, саопштио је судија током суђења за ово кривично дело.
Судија је такође упозорио да се у Готовинину случају ради о повратнику, а он се није појавио на суђењу, па му је суђено у одсуству.
Пресуда је изречена у децембру 1995. године, и Готовина је осуђен на 30 месеци затвора. Никада није одслужио ту казну, а у време док је требао да буде у француском затвору, славио је успех Олује, дружио се и сликао с дипломатама у Хрватској, а одлуком Фрање Туђмана, постао је главни инспектор ХВ-а.
Крајем 1990. године, пар месеци пре пријављивања у ХВ, Готовина је учествовао у још једној отмици. Осуђен је јер се са још двојицом саучесника 30. октобра 1990. године представио као полицајац и зауставио аутомобил извесног Жерара Турмеца на путу до паришког аеродрома. Одвели су га у једну напуштену кућу, завезали га лисицама и рекли му да ће, ако не плати 1,5 милиона франака, “бити мртав човек”. Пустили су га након пет дана како би осигурао новац за исплату.
Турмец им је исплатио 350.000 франака, а тада је о свему обавестио полицију. Сви осумњичени изведени су пред суд, осим Готовине који се вратио у Хрватску. Он је позајмио новац за карту од свог заповедника Ерулина, с којим је десетак година раније, опљачкао жену драгуљара.
Готовини се поновно судило у одсуству , па је 15. априла 1992. године осуђен на две године затвора. У време изрицања пресуде био је у Херцеговини, заповедник ХВО-а за подручје града Ливна.
Француска након 1990. године, никада није тражила његово изручење, није расписала нову потерницу за њим, нити му је одузела француски пасош.
(Правда)
