Прочитај ми чланак

Где би свет био без Тесле?

0

Поводом годишњице рођења Тесле, у Београду, али и градовима широм света органузују се научни скупови и манифестације на којима се приказују и објашњавају изуми на којима почива добар део данашње технологије, док за неке од њих ни савремени свет није спреман. Са 1.200 патената, од чега 272 ван САД и 112 само у енергетици, Тесла представља вероватно најзначајнију светску фигуру у модерној историји човечанства и једног од 16 научника који су добили јединицу мере по свом имену.

Пре тачно 156 година рођен је, по многима, највећи светски научник и проналазач, човек који не само да је увео свет у двадесети већ и у 21. век. Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. године у селу Смиљане у Лици у тадашњој Аустроугарској. Образовање је стекао на Политехничкој академији у Грацу, а 1884. године у САД почиње да ради у компанији још једног великог проналазача а касније и великог супарника Томаса Алве Едисона. Тесла је и преминуо у Америци, у Њујорку на Божић 1943. године.

ГЕНИЈАЛНИ ПРОНАЛАЗАЧ У сали Музеја науке и технике стручна друштва у Србији која се баве информатиком организовала су трибину Никола Тесла и 21. век на којој су предавања одржали проф. Божидар Раденковић и Петар Кочовић, директор највеће светске ИТ консултантске компаније Гартнер.

Тесла је био генијалан проналазач не само електроинжењер већ и машинац, па чак и сјајан менаџер у то време, али се слабо сналазио са новцем. За разлику од њега, Томас Едисон, проналазач електричне сијалице и једносмерне струје, иза себе је оставио 15 милијарди долара у кешу, што би у данашњем новцу износило 227 милијарди долара. Тесла се 1884. године запослио код Едисона, али пошто је овај добро уновчио неколико Теслиних патената, а заузврат понудио повећање плате за 10 долара недељно, Тесла је после годину дана напустио ово запослење.

Раденковић истиче да је Тесла почео да примењује маркетинг и пи ар како би дошао до финансија за истраживања у својој Тесла електрично осветљење и производња компанији. Иако је остварио контакте са некима од најбогатијих Американаца тог времена, овај пословни подухват је ипак пропао. Финансијери његових пројеката били су Роберт Андервуд Џонсон, Џон Пиерпонт Морган, оснивач банке ЈП Морган, затим Вестингхаус, са којим је изградио прву хидроелектрану на свету на Нијагари, Џон Астор, а, према речима Раденковића, веома блиске везе имао је и са бројним утицајним дамама тог времена. Тако се из личне преписке са Кетрин Џонсон, супругом Роберта Џонсона, може закључити да су имали дубоку везу, а подршку за своје пројекте налазио је и код Ен Морган.

ПРИЗНАТИ И НЕПРИЗНАТИ ИЗУМИ Сва технологија конвенционалног преноса електричне енергије почива на патентима и принципима Николе Тесле, али његов допринос сеже далеко иза тога. Он је поставио и темеље модерној комуникацији, мобилним везама и Интернету.

Тесла је и творац система даљинског управљања 1898. године што је патент од највећег значаја за постојање Интернета и мобилне комуникације. Он је на светској изложби 1898. године показао пред публиком даљинско управљање бродом. Након 16 година америчка морнарица је покренула пројекат како би искористила овај изум, али је итаљански научник Маркони утицао на то да се заустави тај пројекат и тек после 30 година војска је поново почела да развија овај патент. Његови супарници Маркони и Едисон су чинили све да се заборави оно што је Тесла радио на даљинском управљању.

Тесла је 1900. и 1903. године измислио два патента који су основ бежичне трансмисије и мобилне телефоније и Интернета. Тада је установио принципе по којима раде мобилна телефонија и АДСЛ, као и блутут технологија. До данас нико није смислио бољи принцип дигиталне модулације, само је разлика у нивоу технологије којом се данас располаже, објашњава Раденковић, подупирући своје тврдње бројним документима и савременим научним радовима из ове области који као референце користе Теслине патенте.

Иако се Немац Рентген води као проналазач рендгена, Тесла је много раније радио са икс зрацима, па је први и направио рентгенски снимак људског стопала.

Тесла је и творац радара који, истина, није патентирао још 1900. Године. Касније је 1917, током Првог светског рата, америчкој војсци нудио решења за радиолокацију подморница, али није наишао на разумевање, да би се први патенти за примитивне радаре појавили тек 1934. године, али у свима се позивају на Теслине принципе.

Тесла је, упркос својој генијалности и надасве корисном раду за човечанство, ипак често наилазио на зидове неразумевања, па чак и отвореног непријатељства. Он је и творац бежичног преноса електричне енергије, али му је 1903. године одузет патент на радио да би му амерички Врховни суд 1943. године, шест месеци после смрти, вратио право на овај патент. У међувремену се Маркони прославио, добио Нобелову награду, али и зарадио огроман новац као наводни изумитељ радија.

Према речима др Петра Кочовића, директора Гартнера за Србију, Маркони је тај патент регистровао у Великој Британији јер није могао у САД и зарадио је огроман новац.

МЕЂУ НАЈЗНАЧАЈНИЈИМА Од коликог су значаја изуми Николе Тесле, али и његовог великог ривала Томаса Едисона говори и податак да је 68 одсто послова на свету на бази њихових патената.

Према Енциклопедији Британици, Тесла је један од 10 најзначајнијих људи који је живео на Земљи. Међутим, када се радило о послу није био ни принети Едисону. Према речима Кочовића, Едисон је основао први технолошки парк, Менло парк, у коме је запослио научнике, а чије је патенте сам потписивао. Едисон је имао укупно 1.093 патента, међу којима су најзначајнији једносмерна струја, сијалица и фонограф и први је научник који је направио богатство.

С друге стране, Тесла се мучио са финансирањем својих изума. Када је тражио од Моргана 150.000 долара за пројекат бежичног преноса енергије са којим би могао бесплатно да осветли цео свет, према причи, Морган га је упитао: „А где су ту паре?“

У САД је Тесла својевремено нападан у медијима да ради на „зрацима смрти“, да би држава потом порушила његове истраживачке објекте. Зато је он 1937. године продао патенте Совјетском Савезу за 25.000 долара и према њима су направљени огромни Теслини калемови, за које се каже да је једно од два места на свету са којих се може слати велика енергија на даљину и чак утицати на климатске непогоде, објашњава Кочовић.

Иако су Теслини супарници победили у медијском рату или прављењу пара, његови изуми ипак и данас преовлађују. Као што је некада наизменична струја потпуно иситсла једносмерну, тако његове флуоресцентне, неонске сијалице које је често користио у својим експериментима, данас познате као штедљиве, потискују из употребе Едисонове жаруље.

На крају, Раденковић је приказао и како су се Срби односили према човеку кога данас пола света својата, а који је стално говорио да је од српског рода.

Тесла је док се школовао два пута тражио стипендију од Матице српске и оба пута био одбијен. То му није сметало да касније постане један од великих спонзора ове институције. Србија је чак могла себи да приушти да највећг проналазача свих времена скоро 40 година не прими у академију наука. Наиме, 24. децембра 1892. године Тесла је предложен за редовног члана Српске краљевске академије наука. Његов против кандидат био је учитељ из Јагодине који је и победио на изборима. Након две године Тесла је изабран за дописног члана Академије, а на звање редовног члана чекао је чак до 1937. године, најдуже у историји Академије наука.

Милош Обрадовић

(Балканмагазин)