Прочитај ми чланак
Крагујевац:СМС-ом до личне карте и пасоша
Житељи Крагујевца од јуче могу да СМС-ом, дакле посредством мобилних телефона, закажу термине за израду личне карте и пасоша.
Сервис се активира слањем СМС поруке садржине МУП и ЈМБГ на број 2224, у три једноставна корака. Укупна цена све три СМС поруке износи 70 до 80 динара. Корисници могу да закажу термин за подношење докумената за издавање личне карте и пасоша, пратећи једноставна упуства која добијају након активирања сервиса, кроз повратне поруке које добијају на свом мобилном телефону.
Сервис подразумева могућност заказивања породичних спојених термина, промене или отказивање термина. Сервис кориснику шаље поруку дан пре добијеног термина са циљем да га подсети и још једном затражи потврду доласка. За оне који не желе да на овај начин закажу термин за израду наведених докумената, остају сви до сада познати начини заказивања. Како кажу у крагујевачкој Полицијској управи, упутство за СМС заказивање може да се преузме са сајта МУП-а Републике Србије.
Металци у борби за голи живот
Због неоверених здравствених књижица радници Фабрике светлосне опреме, хладњака и волана „21. октобар“ најављују протесте. Истовремено, незадовољни својим статусом, запослени у заштитној радионици „Шумадија дес“ већ седам дана штрајкују глађу.
И то није све
– Проблема је, нажалост, све више у металској индустрији и то не само у Крагујевцу, већ и у читавој Србији – рекао је на данашњој конференцији за новинаре Горан Милић, председник Градског одбора Самосталног синдиката металаца Србије.
Побројани проблеми углавном се односе на потешкоће у пословању, а оно што раднике тренутно највише мучи су неоверене здравствене књижице или кашњења у исплати ионако малих зарада.
Запосленима у „шУмадија десу“ послодавац дугује 5,5 зарада. До скора је и дуг државе био велики, али недавном уплатом од 640.000 измирене су обавезе закључно са месецом мартом. Град је најавио једнократну помоћ од по 5.000 динара за сваког радника и једино што остаје је да се постојећи ресурси максимално искористе како би се зарадило за плате.
Руководство у „шУмадија десу“ је, такође недавно, замењено. Нови директор, Верољуб Брадић, каже да чини све што је могуће да пронађе нове пословне ангажмане.
– Ми чинимо све да продубимо контакте са пословним партнерима како бисмо обезбедили посао, али то не може преко ноћи да се уради, биће потребно најмање два до три месеца, нико тачно не може ни да каже – износи Брадић.
Проблем штрајка глађу где је седморици најупорнијих здравље прилично угрожено, и поред свих напора, ипак остаје нерешено. Радници кажу да су одлучни у својој намери и да су спремни „да иду до краја“. Тај крај, међутим, могао би да буде погубан, пре свега по њих, пошто је, према тврдњама надлежних, за сада учињено све што је било могуће.
Нема пара за Београд
Једночасовни протестни скуп запослених у „21. октобру“, испред филијале Републичког завода за здравствено осигурање заказан је за чевтртак у 11 сати. Том приликом радници желе да укажу на своје проблеме и на институцију од које им зависи овера књижица.
– Немамо пара да одемо за Београд и тамо протестујемо, поготову сада када нема ни Владе, тако да ћемо тај протест да одржимо испред Филијале и покушамо да са директором поразговарамо и изнесемо проблеме, како би их он пренео даље – каже Живомир Петровић, председник Синдиката у овом предузећу.
– Два пута су добили по неколико хиљада динара. Држава је измирила већи део свог дуга и док се не заради, више нема – објашњава Брадић.
Милић, као представник свих металаца, огорчен је на раднике који су се одлучили за штрајк глађу и сматра да тако само себи и својим породицама наносе штету.
– Синдикат металаца града Крагујевца је апеловао на раднике „шУмадија деса“ да не уђу у штрајк. Они су рекли да неће, а иза тога су ипак ушли, не знамо због чега. Постоји много начина синдикалне борбе и не мора да се штајкује глађу да би се права остварила – каже Милић.
Милић још каже да Синдикат металаца покушава да, са разним предузећима, попут Аутоделова у Книћу, Ливницом у Тополи, Заставом Инпро и још неким јавним попут „Чистоће“, успостави контакте како би „шУмадија десу“ уступили неке послове или бар њихов део. Преговори, међутим, још трају, и не зна се какви ће да буду резултати.
Живомир Петровић, председник Синдиката запослених у „21. октобру“ очекује помоћ од државе, јер, како каже, они не могу више сами, поготову када се у обзир узме чињеница да су већ девет година у реструктурирању.
– Ми нисмо могли да оверимо књижице зато што једноставно немамо пара. Не можемо да зарадимо више пара да бисмо испунили све те обавезе. Од оног што зарадимо, ми морамо радницима да дамо плате, да платимо енергенте и набавимо материјал за даљи рад. Немамо државне субвенције и морамо од свог рада да живимо. Једноставно не можемо да зарадимо више са овим статусом – објашњава Петровић.
Са проблемом неоверених здравствених књижица суочавају се многи. Поред радника „21. октобра“, ту су још и Застава безбедност, и Застава ковачница. Милић каже да се чекају одређене уплате из Министарства финансија, али да кључна решења не могу да изнађу док се не обезбеде адекватни саговорници.
То значи да пре формирања Владе и постављања министара нема много простора за преговоре, јер просто нема са ким ни да се преговара.
У Синдикату металаца, у сваком случају, истичу да су увек спремни за разговор и да не мисле само да разговарају, већ да имају и конкретне, врло реалне планове и идеје за излазак из кризе металског сектора које ће предочити надлежнима, чим се установи ко су.
Чачак: Суд одбио 311 тужби РТС-а
Основни суд у Чачку одбио је 311 тужби Радио-телевизије Србије поднетих против грађана који нису плаћали телевизијску претплату.
То је Танјугу рекла в.д. председница тог суда Светлана Крунић Тасевски.
РТС је Основном суду у Чачку крајем децембра прошле године поднео тужбе против 311 грађана који нису платили ТВ претплату.
Радиодифузна установа РТС предала је Основном суду предлоге да се дозволе извршења против 300 дужника из Чачка који нису плаћали телевизијску претплату, а предлози су поднети на основу веродостојних извода из пословних књига, који гласе на "Електродистрибуцију" и РТС.
Краљево: Ничије путеве нико не одржава
Пут од Краљева према планини и туристичком центру на Гочу, затим од Краљева према Матарушкој Бањи, од Ибарске магистрале до села Гокчанице, од исте магистрале до висоравни Рудно… То су важне а ничије саобраћајнице, и нико ове године о њима не брине, ни држава ни локална самоуправа немају обавезу да их уређују, чисте, крпе, нити да издвајају новац у те сврхе.
– До таквог вакуума је дошло – каже Ненад Нерић, који је у краљевачкој Дирекцији за урбанизам и планирање надлежан за одржавање путева – зато што је почетком ове године дошло до промене законских прописа када је у питању категоризација путне мреже. Ово су најпре били регионални правци, па путеви другог реда нису ни некатегорисани, тако да ЈП „Путеви Србије“ више на издвајају новац за њихово одржавање. Да би то прешло у надлежност општина, односно градова, било је неопходно буџетски планирати и обим посла и новчаних средстава – истиче Нерић.
Реч је о путним правцима на територији града Краљева укупне дужине шездесетак километара. Не ради се ту о сеоским сокацима већ су у питању саобраћајнице до овдашњих туристичких центара, као што је Гоч или Матарушка Бања. И, није ту мали промет саобраћаја, па има и ударних рупа, одрона а тек ће бити оштећења и невоља када почне снег и поледица. Неколико пута су се сами мештани, до чијих кућа воде ове саобраћајнице, организовали ради чишћења и уређења, али за озбиљније радове немају ни новца, ни машине ни опрему.
У јавном градском предузећу „Путеви” у Краљеву дознајемо да су они више пута, иако нису у обавези, прискакали у помоћ, нарочито протекле зиме, али је реч о обиму посла од око 50 милиона динара, па је ту своту требало пре промене законских прописа обезбедити у градском буџету и, наравно, у поменутом предузећу планирати ангажовање машина и нових радника.
Овако је само „профитирало“ предузеће „Путеви Србије“, које је како смо дознали, уз нове прописе о прекатегоризацији путне мреже у Републици смањило своје трошкове за око 200 милиона евра, а тај трошак никоме другом није наметнут, па су још неки путеви сличне важности и у другим градовима постали ничија брига, што ће тек бити проблем доласком јесени и зиме.
Још једном се показује да српска политичка елита уместо да решава свакодневне потребе обичних људи, стално се проглашава да је законски ненадлежна или без одговорности у решавању свакодневних проблеме, показујући тако своју осионост и лењост. Србији су потребни политичари који решавају проблеме, а не да их гурају под тепих или да их стварају. А да би смо имали такву политичку елипу предуслов је увођење већинског изборног система где би политичари, пошто су директно бирани од народа, били пре свега одговорни свом бирачком телу, а не страначкој врхушки која их бира и поставља на посланичка места.
Смедерево:С новом владом о рафинерији
Комико оил поднеће контратужбу против града Смедерева, који је ову фирму тужио због неплаћања закупнине у уговореном року
Смедеревска тврђава није неосвојива за будуће инвеститоре Фото А. Васиљевић
Смедерево – За недељу дана конзорцијум ће одлучити да ли остајемо у причи за рафинерију у Смедереву или ћемо одустати, а коначан став донећемо након разговора са представницима нове владе, од којих ћемо тражити гаранције за сигурност инвестирања у Србији – изјавио је за „Политику” заменик директора „Комико оила” Радомир Радивојевић.
У исто време требало би да буде познато да ли ће „Комико оил” поднети контратужбу против града Смедерева, који је ову фирму тужио због неплаћања закупнине у уговореном року или ће суду бити упућен само одговор на тужбу. Њихова намера је да суд, али и јавност у Србији, обавесте о правим разлозима кашњења, као и да, како кажу, скину љагу са фирме коју им је нанела тужба из Смедерева.
– Треба да се зна да сам смедеревску власт буквално молио да не одбацују инвестицију и сачекају 24. август, те да ћемо платити и камату за сваки дан доцње. Обећали су, а онда су истог дана поднели тужбу тврдећи да им нисмо дали рок. То само потврђује, након три и по године минирања, да нисмо добродошли. Питање је онда да ли треба остати у таквом дворишту и таквом амбијенту – каже наш саговорник.
Ово је, након готово четири године натезања, епилог највеће гринфилд инвестиције о којој је исписано и испричано све, а ништа није урађено. Заправо, све је на почетку. Или на крају.
Несуђени градитељи, након вишегодишње агоније и упирања да баш овде граде рафинерију, озбиљно размишљају да дигну руке од пројекта. Кажу, тако се не поступа са инвеститорима у време када криза узима свакодневни данак.
Град, међутим, сматра да је учињено све у складу са законом и да су инвеститори морали да знају до када морају да обезбеде новац.
– Тужба оставља простор да се новац у међувремену уплати до покретања спора, а то сигурно неће бити тако брзо. Ако инвеститор до тада обезбеди средства, Скупштина града ће одлучити да ли ћемо повући тужбу или не, а ако мене питате, ја бих у том случају гласао за инвестицију. Ми не терамо инвеститоре, већ поштујемо сопствене одлуке и уговор, а колико знам, „Комико оил” није упутио званичан допис са наведеним роком уплате, већ је написано да ће уплатити у најскорије време. Само усмено је споменут 24. август, а то није довољно да би институције града разматрале предлог – каже за наш лист председник Скупштине града Бранче Стојановић.
Упитан како ће градска каса поднети евентуално повлачење инвеститора ако се рачунало на паре од закупа за рафинерију, Стојановић каже:
–Ми не рачунамо на те паре ребалансом буџета који радимо. Било би добро да новац дође, али ако не буде ништа од тога, некако ћемо прегурати и без тога.
Да подсетимо, идеја о рафинерији појавила се у јавности септембра 2008. године када је тадашњи градоначелник Предраг Умичевић изјавио да су у току преговори о изградњи. Крајем те године потписан је меморандум о разумевању, да би потписе на уговор о закупу 113 хектара у Индустријској зони за градњу рафинерије град и инвеститор ставили тек у априлу 2012. Прва верзија уговора није добила сагласност локалног парламента. Два месеца по потписивању уговора рафинерија је већ доспела на суд. „Комико оил” није уплатио 652 милиона динара закупнине у року од 60 дана, а град је након опомене покренуо тужбу за раскид уговора. Овај гест, сва је прилика, наљутио је и поколебао упорне инвеститоре и, како кажу, додатно закомпликовао процедуру код међународних финансијских организација. Од нове српске власти очекују гаранције и разумевање. У противном, не гине још једно „паковање кофера” из Смедерева.
Купци разгледају железару
Заинтересовани за стратешко партнерство боравили у Смедереву. Потенцијални купци су заинтересовани за финални производ, топло и хладно ваљани лим, што нам не иде у прилог.
ПОТРАГА за стратешким партнером смедеревске "Железаре" и даље траје. У уторак у посети највећој српској челичани били су представници компаније "Јунајтед Пилсен" из Луксембурга, а у среду је погоне обишао и тим бизнисмена из руске "Урал мајнинг end металурџикл компани".
Више пута продужавани рок за достављање коначне понуде истиче 10. септембра. Обе ове компаније крајем априла откупиле су документацију за улазак у "трку". Накнаду од 10.000 евра дала је и "Доњецкстил група" из Украјине. Како незванично сазнајемо, потенцијални купци су заинтересовани за финални производ, топло и хладно ваљани лим, што нам не иде у прилог.
Руски "Урал мајнинг" је други по величини произвођач угља у овој земљи. Власник је Узбекистанац Искандер Макхмудов, чије се богатство процењује на 11,9 милијарди долара. Украјинска "Доњецкстил група" располаже рудником угља високе калоричне вредности, коксарама и челичанама, а налази се у рукама магната Виктора Нусенкиса. "Јунајтед Пилсен" заправо је део групе "Јунајтед", регистроване у Луксембургу. Она послује у Чешкој већ 145 година.
(из више медија)
