Прочитај ми чланакИван Нинић, угледни адвокат који годинама уназад критички коментарише актуелна дешавања у Србији, али и указује на криминал и корупцију која сеже до врха државе, у разговору за Нова.рс говори о селективној правди и како пролазе они који се боре против неправде. Указује и да је друштво дошло до тачке кључања, те да полиција данас, пред окорелим криминалцима, стоји мирно и салутира.
Заступали сте доста младих који се протеклих месеци боре против корупције у Србији, да ли су ти случајеви прави пример како у Србији изгледа селективна правда и како се режим обрачунава са неистомишљеницима?
“Нема тежег призора данас него видети невине и младе људе са лисицама на рукама, док се батинаши и окорели криминалци слободно шетају улицама и баве профитабилним бизнисима са државом. Бранио сам студента сликарства Димитрија Поповског, који је ухапшен због нереда испред Скупштине града Београда. Више од годину дана је прошло од када му је укинут кућни притвор, а поступак против Димитрија нити је обустављен, нити је оптужница подигнута. Такође, мој брањеник, активиста Иван Бјелић у притвору у Новом Саду неосновано је провео 23 дана. На крају му није ни суђено, јер је председник Републике потписао одлуку о помиловању за тринаест особа, укључујући и Бјелића. Заједничка компонента за инциденте испред градских институција у Београду и Новом Саду је то што је нереде организовао врх државе, а нико од плаћених изгредника није идентификован и ухапшен. Идентична ситуација је и са последњим инцидентом у Студентском граду, када је ухапшен мој брањеник, студент мастер студија ПМФ-а, Димитрије Марковић из Бруса. Њему су лисице на руке стављене само зато што је начинио један снимак, који је остао у његовом телефону, док у инциденту није учествовао. Дакле, на делу је селективна правда, кроз таргетирање и прогон политичких неистомишљеника, не би ли им се у кости утерао страх и то је суштина сваког хапшења, где нема кривичног дела, а често ни прекршаја”.
Протеклих месеци грађани на делу виде како изгледа селективна правда. Шта је неопходно да се промени у земљи како бисмо дошли у ситуацију да сви грађани имају иста права?
“За селективну правду одговорна је правосудна грана власти, као и полицијски апарат, који је под контролом извршне гране власти. Полиција, тужиоци и судије су стожери селективне правде и генератори хаоса у друштву. Ми данас, на прсте, поименце можемо да пребројим људе који у овом институцијама пружају отпор и не пристају на притиске и уцене. Огромна већина њих је пристала покорно и слепо да служи једном човеку и једном режиму, што због поданичког менталитета, што због страха да не буду замењени, отпуштени или линчовани у таблодима. Сваки тужилац у Србији би требало да буде моћнији и утицајнији од било ког функционера СНС и батинаша из Ћациленда, али је нажалост ситуација обрнута. Ово друштво је дошло до тачке кључања да полиција данас, пред окорелим криминалцима, стоји мирно и салутира. То грађани виде, то студенти виде и зато су људи на улици, јер више не верују да истина и правда станују у институцијама и сви смо подједнако гладни правде. Након тринаест година напредњачке тираније, улица је данас постала једина алтернативна институција у Србији, јер су све остале институције до темеља разорене”.
Често отворено критикујете режим и указујете на корупцију и криминал у овај земљи. Која је „цена“ тога?
“Ја сам прву, велику, цену за своје јавне наступе и све што радим, платио још 2015. године, када ме је двојац „напредних регрута“ из данашњег Ћациленда, са металним штанглама, сачекао испрад стана. И, како могу да верујем у некакве институције и некаву правду када, ево, након тачно десет година, нису идентификовани наручиоци и извршиоци тог напада? Када нешто тако доживите и преживите без већих последица, не можете да се не сетите Ивана Стамболића, Славка Ћурувије, Владимира Цвијана, Оливера Ивановића, или било ког другога, ко је са лица земље нестао у секунди, само због тога што се није покоравао политици једног тиранина. Парадокс је у томе да ја данас, као адвокат, треба да обезбедим и осигурам правду другима, а нисам је, још увек ни у свом случају остварио. Ипак, мислим да много већу цену побуне данас плаћају студенти, професори и припадници других професија, чије судбине су, нажалост, везане искључиво за државни апарат”.
Шта је ваша порука младима у Србији који се месецима боре против корупције и криминала?
“Централна порука је да се слобода осваја и да им је нико, никада, неће поклонити. Морају да истрају на путу којим су кренули, упркос свим претњама, притисцима и хапшењима. Мој утисак је да они, након шест месеци, одлично знају с ким имају посла и на какав зверињак су ударили. Борба није лака и водиће се на два фронта – први је ослобађање Србије од страха, а други је развашћивање СНС. И, ми не смемо и не можемо сада да оставимо младе људе саме у овом, јер са супротне стране је класична мафијашка организација, која држи све полуге власти, све јавне ресурсе и на све су спремни. Наша обавеза је да, на све начине, студенте безусловно подржимо, јер ово је последњи вапај за живот достојан човека”.
Од почетка помно пратите поступак за трагедију на Железничкој станици у Новом Саду. Готово сви оптужени у случају пада надстрешнице пуштени су да се бране са слободе. Какву поруку то шаље јавности?
“Када тужилац не подигне оптужницу у року од шест месеци, сви ухапшени морају, по слову закона, да буду пуштени на слободу. То је порука да је тужилаштво неефикасно, па чак и неспособно да спроведе квалитетну истрагу у предмету који је подигао на ноге читаву Србију. Ако се има у виду да је у овој трагедији 16 људи изгубило живот, правосуђе је на све начине морало промптно да покаже снагу и одлучност и да пошаље поруку да су пред законом сви једнаки. Ипак, у ову истрагу се врх државе умешао од првог дана, како би се затворила било каква прича о начину уговарања пројекта са извођачима и подизвођачима, ценама, токовима новца и преливању новца у приватне џепове. Додуше, за разлику од „комираног“ јавног тужиоца, тзв. приватни тужиоци не спавају, па сам за само два месеца добио две кривичне тужбе од Стартинга. Тако да ће се пре окончати поступци по тужбама Стартинга против седморо јавних личности, који су спомињале ту компанију у јавним наступима, него што ће породице жртава пада надстрешнице добити правну сатисфакцију”.
Да ли су нека имена изостала на оптужници за пад надстрешнице?
“Прва оптужница је практично срушена, као кула од карата, јер је била правно мањкава и аљкава, док друге оптужнице још увек нема. Међутим, из наредбе о споровођеју истраге изостала су имена лојалиста, који су били део мреже за прање новца, а које СНС жели да сачува од оптуженичке клупе. И они су, колико чујем, већ награђени новим уговорима и тендерима”.
Недавно је опозициона политичарка Мариника Тепић објавила Скај поруке у којима се помињу браћа Вучић, истакла је да они руководе нарко-картелом у Србији, те је помињала још неке особе које су у том ланцу кључне карике, попут Новака Недића. Открила је и да те Скај поруке, већ неко време, поседује српско Јавно тужилаштво за организовани криминал. Да ли ће јавност икада сазнати шта се у њима налази?
“Од хапшења групе Вељка Беливука, па закључно са 31. мартом ове године, у Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), у више наврата, стигли су пакети тзв. Скај преписки. Реч је о обимним и озбиљним материјалима који представљају крвоток и пружају својеврсну доплер слику организованог криминала у Србији, уз подршку државних структура. Нажалост, до данас, на прсте једне руке могу да поброје оптужнице и поступци који су покренути на основу тих материјала. Шта нам то говори? Па, да неко селективно бира да ли ће, шта и када да процесуира из Скај преписки, како не би угрозио Александра Вучића и комплетну архитектуру власти СНС. Поражавајућа су сазнања да су опасне и велике криминалне групе имале своје партнере и контакт тачке у згради Владе Србије, у полицији, у БИА, али и у првом прстену око Вучића. Он сада може да се прави блесав да ништа није знао, али су остали трагови и стране службе дешифровале комплетну шему власти у Србији и окорелих нарко дилера. Ова власт ће све учини да стопира тужиоца, да не копају дубље, да нипошто не сложе мозаик који ће преточити у оптужнице. И, због тога је Александар Вучић почео јавно да прети тужиоцима у ЈТОК-у, јер су они у поседу Скај преписки по њега опаснији и од опозиције и од студената на улици. Међутим, долази време када ће се све сазнати. Зато и бране власт по сваку цену, јер знају да за њих пад власти значи не губитак функције, него губитак слободе и имовине”.
