Pročitaj mi članakIzvoz srpskog naoružanja u Ukrajinu premašio je milijardu dolara. Nosioci posla su valjevski Krušik i preduzeća Slobodana Tešića, poznati po korupciji koju je otkrio uzbunjivač Aleksandar Obradović. Vrhunski je cinizam da se Srbija zaklinje u prijateljstvo sa Rusijom, a istovremeno prodaje oružje Ukrajini.
Док Александар Вучић покушава да ових дана у Русији добије политичке поене за унутрашњу употребу, од јавности у својој земљи и даље крије чињеницу да је за време његове власти оборен рекорд у продаји српског наоружања, и то захваљујући извозу у Украјину. Према подацима које смо до сада сакупили, извоз у Украјину, углавном муниције произведене у Србији, од почетка напада Русије на ову земљу 22. фебруара 2022, премашује милијарду долара. Врхунски је цинизам да се Србија куне у пријатељство са Русијом, а истовремено у тајности продаје оружје Украјини. Осим тога, врло је могуће да се ради о коруптивним пословима. Ово последње нарочито је упадљиво, када су једни од главних носилаца извоза у Украјину управо ваљевски Крушик и фирме омиљеног трговца оружјем ове власти Слободана Тешића. Познато је да је раније коруптивне послове истих актера открио узбујивач Александар Обрадовић из ваљевске фабрике. Према документацији из српских фабрика одбрамбене индустрије, доминантно се за потребе Украјине производи и извози артиљеријска муниција и то пројектили калибра 155, 122 и 105 милиметара, ракетна муниција – невођене ракете за вишецевне бацаче 122 (Град) и 107 милиметара, минобацачка муниција 60, 81 и 120 милиметара и стрељачка муниција, посебно калибар 9×19, 7,62×39 и 7,62×51 милиметара. Поред готових производа, из фабрика наше одбрамбене индустрије извозе се и полупроизводи, и то посебно кошуљице за артиљеријску муницију 155 и 152 милиметара, тело кошуљице за мину калибра 120 милиметара, отковке за муницију 122 милиметара, и затим барут и барутна пуњења.
Пут оружја
Идентификовали смо више начина како наоружање из Србије стиже у Украјину. Први је да камиони натоварени наоружањем у Србији углавном иду у Бугарску, где има посредничких фирми, а затим одатле настављају пут Румуније, па онда железницом или опет камионима муниција бива пребачена у Украјину. Друга популарна маршрута је испорука из Србије камионима до Словачке, одакле се даље транспортује у Украјину. Један од начина да се превози карго авионима грузијског авио-превозника Камекс, узбекистанског СпејсБи Ерлејнса, азербејџанског Силк Веј и Меск Ер из Уједињених Арапских Емирата, који слећу на аеродроме у државама које се граниче са Украјином. Новији начин је да камиони из Пољске долазе до српских фабрика где преузимају наоружање и возе директно за Украјину. Камиони пољских превозника виђени су и у ваљевском Крушику.
О томе сведоче и фотографије од 6. априла 2025, на којима се види шест камиона пољског превозника Мазур транспорт на главном транзитном улазу ваљевске фабрике. Радник Крушика који тамо ради више од 30 година потврђује да је производња ове фабрике углавном за Украјину. „Актуелно руководство уписало се у црну историју фабрике по направљеним губицима, али све се обрнуло преко ноћи након што је Русија напала Украјину. Од тада је велика тражња за нашим производима.
Није тајна да скоро три четвртине укупне наше производње завршава у рукама одбрамбених снага Украјине. Често се ми, запослени, шалимо како ће нам на капију фабрике једног јутра ‘закуцати’ Путинов Сармат (ракета). И ово руководство за купце има своје миљенике и Београд је наметнуо неке нове играче. И даље је ту присутан и неизбежан Слободан Тешић, ту су и неки наши људи који имају отворене сумњиве фирме у Емиратима и на Кипру, појављују се купци из Америке, Турске, Естоније, Бугарске, Чешке… али сви знамо где је заправо крајње одредиште. Право са производних линија у камионе, који у редовима чекају испред фабрике, товаре се мине, артиљеријски меци 155 милиметара, ракете…
Сва муниција која се испоручује за Украјину носи посебну ознаку ББ, уместо стандардне ознаке КВ. Нема се времена за завршну контролу, принцип је ‘што брже, само товари’, па нам се дешавало да се комплетне серије врате из Украјине. Све је лако када се има овај обим посла и оволики број потписаних уговора. Права је штета што лошија организација и хронични проблеми у виду уских грла у производњи нису боље решени. Претходна година биће забележена, ако не као најбоља у историји, онда по резултатима као најбоља у овом веку. А сви су изгледи да бар једнако успешна буде и ова година. Када се ради суботом може да се и премаши висина оне фризиране Вучићеве месечне зараде“, рекао нам је запослени радник Крушика који је желео да остане анониман.
Некоме рат некоме брат
Његове речи потврђују и званични подаци о пословању Крушика. Три године у низу од 2020. Крушик је катастрофанлоно пословао остваривши кумулативни нето губитак од 3,74 милијарди динара. Резултат пословања за 2021. и нето губитак од преко две милијарде динара је најгори резултат Крушика од његовог оснивања 1939.
Само три године касније, захваљући превасходно рату у Украјини, Крушик је забележио нето добит од преко 3,5 милијарде динара односно 33,8 милиона долара.
Према недавно објављеним званичним финансијским извештајима, Крушик је убедљиво најбоље пословао у 2024. од свих правних лица одбрамбене индустрије Србије. У поређењу са 2023. у којој је такође пословао позитивно остварена је за 2.253 одсто већа нето добит.
Укупни приходи од 18,86 милијарди динара, односно 182,2 милиона долара, за 98 одсто су већи, док је раст прихода од продаје производа на страном тржишту, што представља директан извоз фабрике у износу од 11,2 милијарде динара, односно 108 милиона долара, за 165 одсто већи у односу на исти период претходне године.
Породични посао Тешићевих
Да компаније под контролом Слободана Тешића извозе наоружање у Украјину најочигледнију потврду добило је у фебруару 2023. након што је на проруским онлајн новинама уз видео-снимак из складишта у Словачкој објављена и комплетна документација о испоруци 3.500 комада ракете Град 122 милиметра, произведених у фабрици ЕдеПро. Компанија Софаг у којој је власник и одговорно лице Тешићева млађа ћерка, кроз лавиринт трансакција покушала је да сакрије да је Град ракете, произведене у Србији, купила америчка компанија Глобал Милитари Продукт за потребе Министарства одбране Украјине. Глобал Милитари Продукт изазвао је пажњу и америчке јавности јер је као једна скромна и непозната компанија у периоду од 2022. до 2024. од Министарства одбране САД добила средства у износу од преко 1,8 милијарди долара за набавку муниције за потребе оружаних снага Украјине. Наведена компанија има велике уговоре и озбиљну сарадњу са највећим државним трговцем наоружања, Југоимпрт СДПР-ом. За три компаније у Србији – Валир, Софаг и Зенитпром, које се повезују са Слободаном Тешићем – година 2024. била је још једна у низу рекордних, према оствареним резултатима пословања. Ове компаније оствариле су укупне приходе од промета наоружања од преко 21,5 милијарди динара, односно 208,2 милиона долара, што је раст од 70 одсто у односу на 2023. Такође забележено је и повећање нето добити од чак 399 одсто. За последње две године компаније Валир, Софаг и Зенитпром, са свега неколико запослених, оствариле су укупне приходе од продаје наоружања у износу од 34,2 милијарде динара, или 330,8 милиона долара. Валир и Софаг склопиле су занимљив аранжман са купцем из Велике Британије по коме су од новембра 2024. па до 30. марта ове године већ реализовале извоз у вредности од 58,9 милиона долара. Као и у случају САД, упркос санкцијама Велике Британије које су на снази од 9. децембра 2022, Слободан Тешич неометано извози наоружање.
Српска власт се прави да је неинформисана
У великом Радаровом истраживању „Ексклузивно: Документа која потврђују извоз српског оружја у Украјину и ко највише профитира, објављеном 18. јула 2024, откривени су неки од начина испорука и главне учеснике у овим аранжманима. Српско наоружање се извозило у Украјину и пре отвореног напада Русије, још док су трајали сукоби са проруским снагама. О извозу српског наоружања у Украјину српска јавност је први пут обавештена 23. новембра 2019, када је опозициона посланица Мариника Тепић на свом тада Тwиттер налогу поделила сазнања и документе, повезане са неколико дана раније одржаном конференцијом за медије у Доњецку. Тада је заменик начелника Одељења народне милиције ДНР (Доњецке Народне Републике) представио фрагменте експлодираних мина, као и неексплодирану мину калибра 60 милиметара на којој се јасно види ознака КВ лот 02/2016, што је ознака мина произведених у ваљевском Крушику.
Председник Александар Вучић био је најгласнији у покушају негирања таквог извоза. У једном од својих наступа открио је да је разорна мина 60 милиметара, произведена у Крушику, део испоруке од 30.000 мина које је српска компанија Техноремонт, 1. априла 2016. извезла пољској компанији Натан које је мине испоручила украјинским оружаним снагама. Истакао је тада да су српске безбедносне службе обавестиле своје руске колеге о могућем реекспорту у Украјину, да је ово била једина испорука, да су све даље испоруке наоружања због пријатељских односа са Русијом стопиране и да је све „чисто као суза“. Да српски председник по ко зна који пут не говори истину брзо је утврђено већ првих дана ратних сукоба између Украјине и Русије. Наиме, 13. марта 2022, на званичном YоуТубе каналу Министарства одбране Украјине, у објављеном видеу под називом „Битка за Кијев. Мосчун“ приказано је како војници Снага за специјалне операције Украјине испаљују велики број минобацачких мина 60 милиметара серије 05/2018, на положаје који држе руски војници. Каснијим радом истраживачких новинара утврђено је да су исти актери, који су испоручили 30.000 мина, на исти начин само 7. новембра 2018. испоручили још 23.500 мина клаибра 60 милиметара из Крушика.
Ако лаже коза, не лаже рог
Од почетка рата у Украјини постоји више од 50 фотографских и видео сведочанстава о српској муницији и оружју које користе украјинске оружане снаге у сукобу са Русијом. Свако откриће истраживачких редакција о српској муници и оружју у Украјини, српска власт је гласно негирала прве две године рата. Промена се десила крајем јуна 2024, када је британски часопис Фајненшл Тајмс у свом тексту „Србија затвара очи пред муницијом која завршава у Украјини” објавио изјаву председника Србије. На њихове питање да ли је тачно да је Србија извезла муницију у вредности од 800 милиона евра до тада, која је завршила у Украјини, он је потврдио, рекавши да није Србија извезла директно, већ да има склопљене уговоре са Американцима, Шпанцима, Чесима… а шта они даље раде, да га није брига и да је то њихов посао.
„Чак и ако знам (где муниција завршава), то није мој посао. Мој посао је да обезбедим чињеницу да легално поступамо са нашом муницијом, да је продајемо… Морам да се бринем о свом народу и то је то. То је све што могу да кажем. Имамо пријатеље у Кијеву и Москви. То су наша словенска браћа“, рекао је тада Вучић. Међутим, две недеље касније, или 8. јула те 2024, потпредседник Владе Србије Алексанадар Вулин у одговору објављеном у српским медијима помоћнику државног секретара САД Џејмсу О’Брајану који је похвалио што се српско оружје извози у Украјину негирао је те наводе, оцењујући их као „покушај свађе Србије са Русијом“.
Иначе и из процурелих докумената америчког Пентагона 2023. види се да је Србија једна од 38 европских земаља која је дала сагласност да ће испорукама муниције помоћи Украјину. Колико је више од милијарду долара извоза у Украјину велико за српску одбрамбену индустрију може да илуструје „Извештај о реализацији послова увоза и извоза у области наоружања“. Влада Србије је и раније објављивала ове извештаје са закашњењем, а последњи је објавила за извоз 2021. и то две године касније, априла 2023. Од тада, а то је период рата у Украјини, нема нових извештаја.
Најбоља година била је 2017. са 546 милиона долара укупног извоза. Овај извоз био би добар да власт не обмањује сопствене грађане и да пре свега добар део новца не завршава у џеповима људи из власти или њима блиских сарадника.
