Ова вест из Чачка је застрашујући пример политичке нетолеранције која поприма облик друштвене патологије. Да возач јавног превоза избаци дете — јер је пустила песму "Пада влада" — у земљи у којој се режим обасипа епитетима демократије и слободе, открива колико је та нарација шупља.
Девојчица, која није узнемиравала путнике, имала је карту и била мирна, кажњена је зато што се усудила да слуша музику која није у складу са идеолошким опредељењем возача. Ово није више ни пристрасност — ово је култ, и то култ са потенцијом насиља.
Родитељи су у праву: следећи корак мора бити правни и јавни. Позив полицији и медијима није само заштита права једног детета, већ отпор ширем систему у којем појединци мисле да могу да буду судије и џелати на основу туђег политичког укуса.
А то што возач неће „довека бити на тој позицији, ни он, ни његов председник“ — то није претња, то је историјска нужност.