Прочитај ми чланак
Данас се навршава 20 година од почетка хрватске војне акције „Олуја“ која је довела до протеривања више од 200.000 Срба из Хрватске.
Према подацима документационог центра „Веритас“, у “Олуји” је погинуло и нестало 1.853 Срба а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине, подручја које је тада било под заштитом Уједињених нација.
У акцији која је почела 4. августа, око 130.000 припадника оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), освојили су главни град некадашње РСК Книн 5. августа 1995.
До акције „Олуја“ је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а и да су представници бивше РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу, такозвани План З-4 .
Слаб отпор пружало је око 40.000 припадника Војске РСК и око 10.000 из оружане формације бивше Аутономне покрајине Западна Босна, лојални Фикрету Абдићу.
У акцији “Маестрал” која је била продужетак “Олује”, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 српских становника с подручја 13 општина у БиХ.
У Хрватској се 5. август годинама обележава као Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја“, а недавно је, на заједничкој седници владе Републике Србије и Републике Српске, 5. август проглашен Даном жалости у Србији и Републици Српској.
Две деценије после, „Олуја“ ће у Хрватској по први пут бити обележена војном парадом у Загребу, на којој, упркос плановима и надама домаћина, неће учествовати западне земље, а дан касније у Книну, традиционалном прославом, на којој ће певати Марко Перковић Томпсон.
Том приликом биће и откривен споменик првом хрватском председнику Фрањи Туђману.
Србија централну државну манифестацију обележавања Дана сећања на страдање и прогон почиње увече на мосту код Сремске Раче – премијер Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик спустиће венце у реку, патријарх Иринеј служиће парастос, а уследиће и уметнички програм под називом „Наша је туга… велика”.
У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. било је оцењено да је „Олуја“ била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим председником Туђманом, чији је „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима“.
Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.
Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора.
Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.
Људи
„То је наш начин да кажемо свету колико нас боли, да кажемо шта мислимо о овоме и да кажемо да је ‘Олуја’ за нас злочин и да је погром“, рекао је министар Александар Вулин за Тањуг, истакавши да добросуседских односа, па ни односа између Србије и Хрватске, не може бити ако нема истине, која је увек „лековита и добра“.
“Олуја” се, констатује, десила и то не треба никад заборавити, али поручује да Србија због тога неће кварити односе са Хрватском, “јер смо суседи и овде ћемо живети и за хиљаду година”.
И док председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић каже да верује да ће се 20. годишњица обележити без подела, хрватски премијер Зоран Милановић наводи да „Олуја“ за Хрватску није и не сме бити контроверзна тема.
Осим тога, Милановић је изјавио да отказивање учешћа савезница види као споредну тему, истичући да прослава није усмерена ни против кога.
И министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић настоји да објасни да је парада унутрашња ствар Хрватске и да изостанак страних гостију на том догађају не представља дипломатски пораз.
Бивши председник Хрватске Иво Јосиповић такође сматра да „Олују“ треба славити као важан дан хрватске историје, али је он споменуо и жртаве, наводећи да су „на овај или онај начин“ тада страдали многи Срби.
Јосиповић је иначе, уочи 15. годишњице „Олује“, изјавио да жали због жртава у тој војно-полицијској акцији али да саму акцију нико не сме да доводи у питање.
Хрватски новинар Денис Куљиш рекао је за Тањуг да се “Олуја” обележава сваке године у Книну и да то никако не утиче на односе две земље, али истиче да војна парада не може бити од користи у међусобним односима и да није јасно коме се и каква порука упућује.
Он сматра да је парада „предизборни маневар“ владе и владајуће странке који има и „ратно-хушкачке елементе“, јер се демонстрира „некаква војна сила која нема везе са европским приоритетима које Хрватска има као земља унутар НАТО“.
И политички аналитичар из Загреба Жарко Пуховски сматра да је парада непотребна и да је реч о правом расипању новца, како би се, наводи, хрватски премијер Зоран Милановић на неки начин сакрио од неугодности које би га могле дочекати у Книну.
Сличног мишљења је и историчар Вјеран Павлаковић који сматра да прослава Олује није толико уперена против Срба, већ је ствар унутрашњег политичког обрачуна.
То је најпре сукоб о томе ко ће испасти већи националиста, каже Павлаковић за београдски недељник „Време“.
„Емоције и симболи се користе као политички капитал. Био сам прошле године у Книну. Милановић је причао и није се могао чути од звиждука. А он је причао о Туђману, борби против вањских окупатора, али џаба. Могао је рећи и ‘За дом спремни’, они би и даље тако гласно звиждали“, објашњава Павлаковић свој став.
Паралелно с почетком прославе у Книну у ријечком позоришту започеће јавни разговор с пет жена различитих националности из Вуковара, Осијека, Книна, Дрниша и Личког Петровог Села које ће испричати своје ратне приче.
Редитељ Оливер Фрљић каже да је то покушај да се о рату говори не из позиције националне припадности, вец из позиције жене и да је цео скуп замишљен као афирмација културе мира, а никако као скуп „контра-Олуја“, како су то, наводи, поједини међи желели да представе и покрену „медијски линч“.
У међувремену, МУП Кантона Сарајево забранио је скуп поводом обележавања 20. годишњице страдања Срба у операцији „Олуја“ испред зграде амбасаде Хрватске у Сарајеву.
„Олуја“ и реакција САД
Одлука о нападу на простор север Далмације, Лику, Кордун и Банију, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину, донета је на острву Бриони на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватских оружаних снага генерала Анте Готовине.
На том састанку државног и војног врха председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанети „такве ударце Србима да практично нестану с ових простора“.
Акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата).
Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.
У операцији „Олуја“ учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.
Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.
Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.
Војна акција „Олуја“ убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
Нема прецизних података о жртвама. Према неким изворима, у акцији хрватске војске „Олуја“ нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.
Документационо-информативни центар „Веритас“ у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.
Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја“ у току, али да нису биле „умешане у планирање или извођење те операције“.
То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу. У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.
„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба“, рекао је Галбрајт.
Четири године касније Галбрајт је, између осталог, рекао да је он 1. августа 2005. пренео поруку своје владе тадашњем председнику Туђману да се не противи војној операцији Хрватске.
„Но јасно сам притом упозорио Туђмана да се морају заштитити српски цивили, али се он на та упозорења оглушио“, рекао је Галбрајт и истакао да САД нису одобриле операцију чији је циљ био протеривање српског становништва“.
За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника.
Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.
У међувремену су хрватске власти прихватиле сарадњу и Хашком суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција „Бљесак“ и „Олуја“.
Априла 2011. Хрватска радио-телевизија (ХРТ) објавила је податке Државног тужилаштвг Хрватске (ДОРХ) да су током и непосредно после „Олује“ почињена 24 ратна злочина у којима је убијено 156 особа, као и да је за те злочине процесуирано само десет бивших припадника хрватске војске и полиције.
Више невладиних организација из Хрватске је, такође, у априлу 2011. подсетило на некажњене злочине током и после акције „Олуја“ када је, како наводе, убијено више од 600 цивила.
Бивши председник Хрватске Стјепан Месић изјавио је, при крају свог мандата, да су Срби из Хрватске највеће жртве протеклог рата јер су се повлачили заједно с војском и у Хрватској оставили све што су имали.
Пресуде
Хрватска влада је почетком јула 2003. саопштила да је примила извештај државног тужиоца о кривичним пријавама и поступцима против извршилаца злочина након војне акције „Олуја“. Оптужене су 3.792 особе, а против већине су донете пресуде.
Командант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком “Јутарњем листу” да је он аутор плана акције „Олуја“ и да је војни врх с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године.
Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребачкој болници.
Осим тога, хашко тужилаштво одустало је од подизања оптужница против генерала Петра Стипетића који је командовао војним акцијама у склопу операције „Олуја“ и Мирка Норца који су саслушани у статусу осумњичених.
Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора, што је касније смањено за годину дана, због ликвидације најмање 50 српских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991, а у мају 2009. осуђен је на седам година затвора за ратне злочине над цивилима у војној акцији Медачки џеп 1993. године.
Врховни суд Хрватске потврдио је ослобађајућу пресуду за исти злочин бившем генералу Рахиму Адемију.
Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције.
Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.
Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције „Олуја“.
Априла 2011. Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција „Олуја“ у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.
У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је Готовину и Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.
Према коначној пресуди операција Олуја није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске крајине.
Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.
У Србији је та пресуда изазвала шок и разочарање, а Влада Србије је одлучила да сарадњу са хашким Трибуналом сведе на технички ниво.
Главни тужилац хашког Трибунала Серж Брамерц такође је изразио разочарење том пресудом, а бивша главна тужитељка тог суда Карла Дел Понте је изјавила да је „шокирана ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу и истакла да осећа пуну солидарност са српским жртвама над којима је почињен злочин“.
Загребачки жупанијски суд првостепено је прошле године ослободио бивше специјалце Фрању Дрљу и Божу Крајину за убиство шесторо старијих српских цивила у августу 1995. у Груборима.
У мају прошле године у Загребу је саопштено да су идентификовани посмртни остаци 19 особа српске националности ексхумираних из заједничких гробница у неколико хрватских жупанија, пронађених после акције „Олуја“, а у јуну ове године идентификовано је 12 тела страдалих Срба током оружаних акција на тлу Хрватске.
Из регистрованих гробница на територији Хрватске, од 2001. до 2014. ексхумирани су посмртни остаци 1.053 жртава српске националности страдалих у акцијама хрватске војске и полиције „Бљесак“ и „Олуја“.
(Б92)
