Прочитај ми чланак
Амерички официр, коме се обраћају и са генерале (данас је секретар за транспорт Северне Каролине), Ентони Тејт истиче да је паравојна албанска Ослободилачка национална армија (ОНА) ратне 2001. године из села Арачиново, надомак македонске престонице, планирала „вијетнамски напад на Скопље“, односно својеврсну офанзиву налик оној у Вијетнаму.
Село Арачиново, које су у јуну 2001. године држале јаке терористичке снаге паравојне ОНА, представљало је неуралгичну тачку за македонске безбедносне снаге. Свесни да из села терористи могу да гранатирају Скопље, аеродром и све важне институције и виталне објекте у граду, наређен је напад на село. После тродневне битке, екстремисти ОНА су истакли беле заставе и пристали да се предају.
Терористе плаћале САД
Тејт није одговорио на кључно питање: Кога су из Арачинова тада спасавали припадници НАТО-а – албанске герилце или америчке војне инструкторе који су их у селу обучавали? Непосредно после те акције, угледни професор и члан антиратног покрета у Канади Мишел Чосудовски је изјавио да Македонија не води рат са Албанцима, већ са Америком, јер је ОНА плаћеничка армија унајмљена од стране САД да дестабилизује Македонију. По његовој оцени, герилци ОНА су се уз помоћ НАТО-а повукли из Арачинова да би отворили нови фронт, али и да би се избегла брука америчких војника – инструктора, које би ухапсиле македонске војно-безбедносне снаге.
У Скопљу се нагађало да је пре ступања примирја био успостављен „линк“ између специјалног изасланика НАТО-а у Македонији Питера Фејта и команданата ОНА. Према тим информацијама, представник НАТО је успео да убеди екстремисте да положе оружје и да уз помоћ НАТО-а и Оебса напусте село. Они су пребачени до оближњег села Никуштак, које се такође налазило под контролом ОНА, али одакле нису могли да гранатирају Скопље.
У интервјуу македонској државној агенцији МИА, Ентони Тејт има своје виђење тих догађаја.
– Група преговарача НАТО-а на челу са Питером Фејтом била је блокирана у Арачинову, где су отишли на захтев македонског председника Бориса Трајковског да разговарају о повлачењу герилаца који су били при крају са залихама хране, воде и муниције. Командант Кфора је затражио да неко уђе у село и премести герилце, било их је око 400, али да то организују Американци. Ја сам се јавио. Прикупили смо три чете, две у стању приправности са хеликоптерима, а с једном четом, камионима, аутобусима и медицинском екипом упутили смо се у Арачиново. Моје инструкције су биле да герилце пребацим у село Никуштак. Ту смо им вратили муницију, али они прво што су направили – распоредили су снајперисте по крововима, минобацаче и митраљезе, очекујући да ће бити нападнути. Наредног дана македонске снаге су ушле у Арачиново. Тиме је стратегијска опасност по главни град била одстрањена – каже Тејт.
(Вести)
