Прочитај ми чланакГрупа основних животних намирница, у којој су хлеб, млеко, брашно, шећер, уље и свињски бут, у мају ће сигурно да добије нове више цене, пошто 11. маја истекне мера Влада Србије о замрзавању цена тих производа, донета у новембру. Економисти немају сумње да ће до тих поскупљења доћи, али не могу да процене колико ће оно износити.
Професор Економског факултета др Горан Петковић каже за „Нову“ да је сигурно да ће ти производи поскупети. Ипак, не верује да ће ова поскупљења бити велика, већ ће се нове цене постепено формирати.
Једноставно, како оцењује, нико неће подићи цене, јер воли то да ради – већ зато што је то неопходно.
„Сви ће подићи цене гледајући у куповну моћ потрошача. С друге стране, предузећа немају право да стварају губитке и ако набављају робу по пораслој набавној цени, морају да је продају по пораслој продајној, да у тој трансакцији не би имали губитак. До сад су били у ситуацији да морају да продају по замрзнутој продајној цени која је нижа од набавне и то се дешава на многим тржиштима. А држава тај трошак свесно преузима на себе“, објашњава Петковић.
Примера ради, грађани Србије троше струју која се увози по цени вишој од оне коју плаћају потрошачи, а трошак на себе преузима ЕПС, односно држава. Ипак, грађани Србије ће овакве разлике у цени, коју у првом тренутку надокнађује држава, платити кроз порез.
Када су основне животне намирнице у питању, Петковић очекује да ће њихове цене у мају, након шест месеци, коначно бити одмрзнуте. Наглашава да ће када се то деси, цене скочити и то је са економске стране нормално.
„Ако је циљ државе био да кроз замрзавање цена помогне угроженим групама грађана, то није био добар начин“, истиче и наводи да „држава треба да директно помогне угроженим групама грађана, а не кроз замрзавање цена“.
Подсећа да када су цене хлеба замрзнуте, „сви можемо да видимо контејнере пуне хлеба“, што није економично.
„Када би цена била два или три пута већа, било би мање баченог хлеба. Међутим, оним људима којима су месечна примања таква да им је и хлеб велики издатак, треба помоћи да тај хлеб купе. Али само њима, не и осталом делу становништва, коме то није потребно“, каже Петковић.
Замрзавање цена, према његовом објашњењу, може да буде корисно у кратком року, када је оно неизбежно и зато та мера и постоји. Међутим, на дуже стазе, то је лоша мера која ће сигурно доводити до поскупљења. А да ли је у конкретном случају ова мера донела нешто добро, видећемо након одмрзавања цена.
Према речима нашег саговорника, ако је неко за ових шест месеци „смислио нешто паметно“, онда је мера била корисна – задржало се директно преливање цена док се не смисли како помоћи угроженим категоријама сановништва. Ипак, Петковић сумња да се неко бавио ситуацијом која ће нас дочекати у мају.
„Ако су све ово време искористили да идентификују угрожена домаћинства, да смисле да ли ће их довести у народне кухиње, да ли ће имати неке посебне повластице при куповини, бонове за хлеб, дакле да оспособи систем за примену селективне мере, онда је то корисно утрошено време“, објашњава саговорник „Нове“.
Ако то није случај, како наглашава, сви грађани ће платити, а највишу цену платиће они који имају најмање, јер ће највише поскупети управо основни производи.
„Како сви знамо да ти производи највише учествују у буџету тих сиромашних, а када се њихове цене одмрзну, њима ће бити најтеже“, наводи он.
На питање које цене можемо да очекујемо у продавницама у мају, економиста Михаило Гајић одговара да ниједан стручњак не може да прогнозира колика ће поскупљења бити.
„Слажем се да можемо рачуницом довести замрзнуте цене на ниво производа који су до сада поскупљивали, али су те незамрзнуте цене расле управо да би произвођачи успели да смање губитке који су настали због увођења ове мере“, објашњава Гајић. Кроз осмех додаје да, када би знао колико ће тачно цене да порасту, сада би био „на Карибима у јахти од 30 метара“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 18, 2022
