Прочитај ми чланакДуготрајност студентских протеста, сезона годишњих одмора, изазов почетка нове школске године, недефинисан однос са политичком опозицијом негативно утиче на волумен студентског и грађанског бунта, али раст незадовољства грађана се неће зауставити без обзира на одуговлачење власти са расписивањем избора.
Од тога колико брзо и колико успешно студенти успеју да трансформишу свој покрет и нађу нове форме деловања зависиће и то да ли ће њихов и грађански бунт слабити или јачати у наредном периоду, ако власт буде месецима одуговлачила са расписивањем избора, кажу саговорници Данаса.
Александар Вучић, председник Србије, је студентима у блокади факултета, након њиховог захтева за расписивањем избора, поручио да неће дуго чекати и да се спремају за гласање, иако је прва реакција власти на таај захтев била подсмех с образложејем да “студенти, који су све време говорили да се не баве плитиком, сад од ненадлежене предметне институције траже изборе”.
Иако су студенти били јасни и тражили моментално распуштање Народне скупштине, као и њихово одржавање 29. јуна, чини се да власт оклева, одуговлачи и одмерева тренутак када ће то учинити.
Подразумева се да ће Вучић одабрати моменат када њему то највише одговара, а може се нагађати и да све зависи и од чврстине става побуњених студената да се врате настави на факултетима и бар на тај начин “учине власти” и нормализују ситуацију у држави.
Док избори не буду расписани, студенти настављају своје активности, праве изборну листу, планирају нова велика окупљања одржавајући ватру бунта, али се поставља и питање како ће одуговлачење с расписивање избора утицати на јачину и масовност студентско-грађанског протеста.
Миломир Мандић, истраживач Демостата, указује на то да је све је мање шансе да ће избори бити одржани до краја јуна, јер би морали да буду расписани до 15. маја.
– Није пракса да се избори одржавају у јулу и августу. Међутим, пошто се налазимо у ванредним политичким околностима, уколико постоји воља власти да се изађе студентима у сусрет избори се могу одржати у првој или другој недељи јула – каже он за Данас.
И додаје да власт тренутно вага шта јој је политички најпрофитабилније, као и да ће на ову одлуку власти ће свакако утицати и разговори који се воде између ректора и декана са представницима власти.
– Други сценарио власти подразумева одуговлачење са расписивањем избора до јесени када би требала да почне нова школска година за коју власт рачуна да ће бити регуларна. Они се ослањају и на очекивања породица ученика и студената, али и професора и наставника за које би још једна изгубљена година била превише. Вучић очекује да победама у Косјерићу и Зајечару 8. јуна пошаље јавности поруку о потврди свог легитимитета и они су у пуном капацитету у кампањи за разлику од опозиције, а до избора у ове две општине је нешто више од три недеље – подсећа он.
Према његовим речима, изборни услови се неће поправити било да избори буду сада или на јесен.
– Дуготрајност студентских протеста, сезона годишњих одмора, изазов почетка нове школске године, недефинисан однос са политичком опозицијом и осталим опозиционим групама све то негативно утиче на волумен студентског и грађанског бунта. Међутим, као што смо у Демостату и после избора 2022. и 2023, тврдили, раст незадовољства грађана се неће зауставити без обзира на одуговлачење власти са расписивањем избора – процењује Мандић.
Док Марко Жиловић, доцент ФПН, сматра да слабљење или јачање студентског и грађанског бунта у односу на Вучићево одуговлачење са расписивањем избора зависи од тога колико брзо и колико успешно студенти успеју да трансформишу свој покрет у политички покрет који може да опстане и функционише, ако тако затреба, и без блокада на факултетима.
– Уколико пронађу начин да то ураде успешно, без губитка подршке јавности, онда време ради за њих јер ће имати више времена да се припреме за изборе у техничком и логистичком смислу, док одуговлачења с изборима свакако појачава утисак да је режим ослабио и да се плаши изборне утакмице – наводи он за Данас.
А уколико се студентски покрет буде мучио са проналажењем нове форме деловања, Жиловић каже да би одуговлачење могло да иде на руку Вучићу због ефекта исцрпљивања и притисака на факултете, као и због доласка лета.
– Нагласио бих да ово не значи нужно одустајање од блокада. Такав потез је мало вероватан у сваком случају. Али потребно је упоредо наћи нове облике деловања и организовања који могу опстати и без блокада факултета – истиче он.
На питање да ли када каже да студенти треба да нађу нов облик деловања односно трансформишу свој пкрет у политички милси на оснивање и регистрацију политичког покрета са органима, на начин како су своју политичку каријеру почели многи на политичкој сцени, одговара не нужно.
– Не претендујем да пружим конкретан рецепт. Али верујем да је то квадратура круга коју ће студентски покрет успешно решити. Уз помоћ ширег друштвеног покрета око њега окупљеног – закључује Жиловић.
