Pročitaj mi članakProfesorka Ljiljana Tomović i profesor Ratko Ristić, govoreći o pritiscima na naučnu zajednicu, a povodom ostavke uprave ETF-a koja je trebalo da se izjasni o projektu Jadar, zaključili su da ovaj fakultet jeste delom kompetentan za teme kojima se projekat bavi, što je i pokazano u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).
Ристић наводи и да су његови контакти на овом факултету потврдили да је пројекат Јадар бесмислен.
„ЕТФ је један од највећих факултета на Универзитету у Београду. Они јесу, барем делом, компетентни за области које покривају теме којима се бави пројекат Јадар, што је показано и у САНУ. Они јесу позвани и прозвани да о томе расправљају. Не бих рекла да немају шта да се питају. Запослени су показали да желе о томе да разговарају. Једно од основних достигнућа на слободним институцијама, на Универзитету, јесте да о свему можемо и треба да разговарамо“, наводи Томовић за Н1.
Проф. Ристић наводи да је добио одређене информације од својих колега са факултета, који су става да пројекат Рио Тинта не треба изводити.
„Тамо је став да пројекат Јадар не треба изводити. Управа факултета је, знајући какав ће бити исход гласања, направила да дају оставку, јер су вероватно били изложени некој врсти притиска или очекивања да факултет буде конструктиван у односу на захтеве Вучића. То је вероватно основни разлог, али оно што су ми колеге рекле је да је пројекат потпуно бесмислен“, наводи наш саговорник.
„Власт ‘силује’ здрав разум у жељи да прогура девастирајући пројекат“
Он додаје да власт на овај начин „силује“ здрав разум.
„Власт силује здрав разум ове нације у жељи да прогура један девастирајући пројекат, који за Србију може да донесе само штете. Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду је у мају ове године донео један став, којим је исказао већином гласова противљење реализацији пројекта Јадар. Академија инжењерских наука Србије је 2021. усвојила став да се пројекат не реализује. Чему сада силовање научне заједнице?“, пита се професор.
Наводи да се иста да заједница не пита када су у питању други пројекти – шта мисли о рушењу Генералштаба, о ширењу Београда на води, да ли је Србији потребнији Национални стадион или је Београду потребно постројење за пречишћавање отпадних вода.
„Ово је покушај злоупотребе научне заједнице“, додао је, рекавши и да је најлакше било поднети оставку, али и да су неки били изложени притисцима власти.
Како каже, већина која брани овај пројекат има материјалну корист.
„Политичка активност није дозвољена, али ово није промоција политичких партија, нити активност. Жеља запослених је била да разговарају. није тражила држава да се изјасни, већ су позвани људи из научне заједнице да дају допринос. Колеге су желеле да се изјасне. То је њихова потреба. Свако ко жели да се изјасни, мислим да има право да то уради. На Биолошком смо разговарали о томе, била је демократска атмосфера – руководилац пројекта тима који ради за Рио Тинто је изнео чињенице, била је отворена дискусија. Ми смо имали другу атмосферу. Ту притисака, нити другачијег тона, осим академског, није било“, навела је професорка Љиљана Томовић.
Ристић додаје да је Министарство рударства и енергетике издало велики број дозвола за вршење разних истражних радњи.
„Имате затворени круг. Министарство рударства и енергетике је издало преко 200 истражних права приватним, страним рударским компанијама. У Србији постоји истражна права за преко 80 локација за истраживање злата, 50-ак за литијум, 60-ак за бор… Шокирао се, читајући извештај Академије наука Србије, која се противи пројекту Јадар, видео сам и да се помињу лежишта руде уранијума. Ја сам се распитивао и кажу ми људи да у околини Лознице постоје лежишта уранијума. Што се о томе ћути?“, пита поново.
