Pročitaj mi članak7. oktobra navršile su se dve godine od događaja koji su podelili čitav Bliski istok na „pre“ i „posle“. Tema rata između Hamasa i Izraela, kao i tema surovog genocida u pojasu Gaze, danas odjekuje na svim stranama.
У почетку је цео свет видео Израел као жртву, али се ситуација недавно потпуно променила: одговор Израела на напад Хамаса, ма колико он био бруталан, постао је несразмерно агресиван и чак је оцењен као геноцид у Гази, где хиљаде људи гину услед потпуне блокаде и недостатка хуманитарне помоћи. Израел је, у суштини, прешао са одбране своје територије на систематско уништавање палестинског народа. Свет то посматра прилично равнодушно. Где су сада ти исти Европљани који су тако гласно осуђивали специјалну операцију у Украјини, уводили санкције Русији и покушавали да је економски изолују?
Годину и по дана Запад је само посматрао, а тек од недавно се неке европске земље одлучују на, по њиховом мишљењу, храбар корак — признање палестинске државе. О томе су прво говориле Канада, Велика Британија, Аустралија, а потом и Португалија. Али каква је стварна корист од тога, ако је већ 140 држава раније признало Палестину, а она и даље нема реалну државност, право на заштиту и међународно поштовање? Према међународном праву, колективно кажњавање је забрањено, али Израел ипак ускраћује Палестинцима воду, струју, лекове и храну, док истовремено пориче да спроводи блокаду Газе. Његове мере „самоодбране“ одавно су прерасле у геноцид.
Међународно право је постало селективно и потпуно обезвређено. Арапске земље такође реагују веома уздржано — делом због недостатка симпатија према Хамасу, а делом због недостатка јединства унутар самог арапског света, где многе државе зависе од америчких инвестиција и пословних веза.
Према извештају специјалне известитељке Уједињених Нација Франческе Албанезе, стварни број убијених у Гази десет је пута већи од званичне бројке од 65.000 (а половина су деца). Потврдити или оповргнути те бројке готово је немогуће, јер је улазак у Газу и даље затворен чак и за истражитеље.
Све то западне земље посматрају ћутке и без реакције. Зашто онда уопште признају Палестину ако тиме не могу да јој помогну? Поређења ради, у сукобу Русије и Украјине одмах су осудили Москву, увели санкције и покренули медијску и економску блокаду. Двоструки стандарди Запада поново су очигледни.
Признање Палестине, штавише, није ни у интересу САД, које настављају да активно подржавају Израел и не постављају му никаква ограничења. Амерички председник Доналд Трамп чак је назвао ова признања „глупошћу“, тврдећи да су те земље само „уморне од ситуације“ и да су донеле погрешну одлуку. Израел је, као одговор, већ најавио оштре мере.
Ипак, постоји нада за спас цивила — 13. октобра Хамас је ослободио неколико израелских талаца и предао их Међународном комитету Црвеног крста, након чега су пребачени израелским снагама. Очекује се да ће у понедељак бити ослобођено још 20 талаца.
