Подешавања / Settings

Кијев – Недавно изабрани председник Украјине Петро Порошенко, позвао је председнике Европске комисије и Европског савета, Жозеа Мануела Бароза и Хермана ван Ромпеја, да до даљњег одложе потписивање економског поглавља Споразума о придруживању Украјине и Европске уније, због нестабилне ситуације у земљи, саопштио је данас извор из владе у Кијеву.

Ускоро ће се у Француској обележити 70-годишњица савезничког искрцавања на Нормандију, које је почело 6. јуна 1944. За мање од годину дана после тзв. Дана Д савезници су поразили нацистичку Њемачку и завршили Други светски рат. Ова година је посебна јер ће се прославе битке за Нормандију одржавати од почетка јуна, па све до краја августа, а на манифестацијама ће учествовати сви (или готово сви) лидери савезничких држава и стотине хиљада посетилаца из целог света.

Међу проруским борцима убијеним у Доњецку има и Срба, изјавио је координатор Информативне групе отпора Дмитрио Тимичук.

„У Украјини је све већи хаос, а тај хаос се појачава попримајући обележја глобалне катастрофе“, оценио је руски званичник, пре него што су Русија, Белорусија и Казахстан потписале споразум и образовале нови трговински блок.

Председници Русије, Белорусије и Казахстана потписали су у Астани договор о оснивању Евроазијског економског савеза. Владимир Путин је на конференцији за штампу истакао да овај документ има епохалан, историјски значај.

Иако је Русија после пуча налазила одговоре у кризи, непомирљивост и екстремизам Кијева доводе је пред тешка искушења

ТВ канал је навео и да су њихови новинари једва избегли директан погодак минобацачке гранате која је пала буквално поред њиховог возила.

Посета Владимира Путина Кини углавном је привукла пажњу са економског аспекта – потписан је читав низ споразума који отварају нову етапу у економској сарадњи наших земаља (то је заиста стратешки важан споразум, који обезбеђује нашу сарадњу на деценије унапред). Међутим, у сенци уговора о гасу остао је не мање важан аспект зближавања Русије и Кине. А тај аспект ће утицати на целокупну светску политику ништа мање од економског аспекта руско-кинеских односа.

У Доњецку, од 20:00 по локалном времену, заустављен је јавни превоз до даљнег. Поред тога, од 22:00 до 06:00 је на снази полицијски час, наведено у прес служби Доњецке Народне Републике. Према агенцији Итар-ТАСС, људи у Доњецку, у овом тренутку, не излазе на улицу „једино уколико није апсолутно неопходно.“

Идеја о стварању Републике Новорусије постојала је одавно, али су се сада стекли услови за реализацију. 24. марта 2014. на мапи Европе појавила се нова држава, која неће бити одмах призната од многих, али она ће сваким даном бити све присутнија.

Кину је назвао руским „природним суседом и партнером“, а потом се огласила и кинеска страна која је преко Министарства иностраних послова оценила да су ове две земље „ушле у нову фазу од стратешког значаја“.

Интензивиране су борбе народне милиције и војно-полицијских снага на периферији Доњецка и у околним насељима и јединице самоодбране обориле су војни хеликоптер у близини насеља Пески на пет километара од међународног аеродрома, навео је Итар Тасс.

Подсетимо, откако је избила криза у Украјини, тј откако се почело Русији да прети економским санкцијама, све је очигледнији раскол између политичких и пословних интереса у Европи, нарочито у највећој европској економији, Немачкој.

„Где су гаранције да после насилне смене власти, Украјина сутра неће завршити у НАТО-у“, рекао је Путин новинарима светских новинских агенција на маргинама економског форума у Санкт Петербургу.

Милијардер Петро Порошенко победник је председничких избора у Украјини у првом кругу са 55,9 одсто освојених гласова, према резултатима анкете са биралишта.

Стратешки циљ Русије у вези украјинске кризе, је добијање федерализације земље, са тиме да би Југоисток заправо био та административна – федерална јединица, без великих амбиција о уређењу остатка земље (дакле да ли ће остатак земље бити само остатак, а Југоисток федерална јединица слично можда статусу Бановине Хрватске у Краљевини Југославији након споразума Цветковић-Мачек, или ће се остатак земље представљати такође федралну јединицу, или чак више њих попут постјања поред Републике Српске и Муслиманско-Хрватске федерације у БиХ, или макар изостанак праве федрализације са постјањем административних јединица са великим овлашћењима и сл).