Podešavanja / Settings

Pita verni čitalac iz Nemačke: Brate Srbine, ima li ovaj Cipras brata, da ga dovedemo da vodi državu? Nema, brate Srbine, odgovorih. Kakve smo k..e sreće, biće da je u majke jedinac.

A njihove zapadne kolege saglasile su se sa tim da se dete rađa kao bespolno stvorenje i dečaku od malena ne treba govoriti da je on dečak. (Analogna stvar je u odnosu na devojčice). Njega treba vaspitavati i kao dečaka i kao devojčicu, a onda tek potom, po rezultatima tog ushićujućeg “vaspitanja” dete treba samo da odluči ko je ono u stvari.

Srpska elita je bila najambacioznja, smatrajući sebe Pruskom Balkana ili balkanskim Pijemontom. Cilj je bio ujedinjenje svih Srba, pa potom i Južnih Slovena u jednu državu, dovoljno jaku da se odupre velikim silama. Naša elita je uspjela u svojim naumima, dobrim djelom, ali ta tvorevina pokazala se nesposobnom da odbrani sebe od okolnih sila.

Rečnikom struke i rečnikom diplomatije oni govore nešto potpuno drugačije, a to je da je naša ekonomija u katastrofalnom stanju i da se ni u narednom periodu ne očekuju promene.

Da li je ćutanje Aleksandra Vučića prvih sati i dana posle Ciprasove pobede bilo uslovljeno time što on zna da je njegov put suprotan Sirizinom?

Računam da mnogi Srbi prate šta se dešava u Ukrajini. Malo koga će iznenaditi što banderovci u Kijevu svako malo predlažu da se „ukrajinski“ jezik – frankenštajn iz austrougarskih laboratorija XIX veka – polatiniči, kako bi se što brže ratosiljali mrskih im „Moskalja“. Kao odgovor na takve ispade „demokratske, napredne, ljudskopravaške tolerancije“, Donbas je već mesecima pod oružjem.

Pobedom Sirize Srbija je isijavajućim tačkama otpora doslovno opkoljena na svojim granicama ili ne tako daleko od njih

Mnogi super bogati ljudi se tiho spremaju za bežaniju kada za to dođe vreme. Oni kupuju nekretnine „za preživljavanje“, odnosno kupuju farme u dalekim zemljama kao i duboko izgrađene podzemne bunkere.

Svet ćuti, znaju da je Čomski, kao i obično, u pravu, ali neće prika; skočilo iz brloga nekoliko srpskih prvoboraca protiv Miloševića. Njima to nije isto, njima je ubijanje zaposlenih u RTS-u bilo normalno

Glavnu ulogu u tom procesu igra konstantinopoljski patrijarh Vartolomej, poznati ekumenista, papista i atlantista, koji se zalaže za sveobuhvatnu „obnovu“ pravoslavnih crkava.

Tom ratu „protiv anglosaksonskog monopola” pridružio se i Lari King (Larry King), legenda američkog radio i televizijskog novinarstva. King je pre toga četvrt veka bio brend-lice CNN-a. „Najpoznatiji američki TV-intervjuer prebegao Rusima”, pisao je londonski Tajms (The Times) maja 2013, aludirajući upotrebljenim glagolom na hladnoratovsko dezerterstvo, što se, podsećanja radi, tada dešavalo uglavnom, među špijunima.

Iako kriza u Ukrajini nastavlja da fokusira pažnju na zapadnu granicu Rusije, Moskva želi da eksploatiše mnogo unosniju nagradu duž njenih ogromnih severnih prostranstava: Arktičkog kruga. Topljenje leda je otvorilo nove tranzitne rute i otkrilo prethodno nedostupne naftne i mineralne depozite. Suočavajući se sa godinom teških ekonomskih pritisaka, obezbeđenje energetskih rezervi koje se mogu eksploatisati ostaje vrhunski prioritet za Moskvu.

U sredu 28. januara, u prostorijama Mesne zajednice Terazije, održana je tribina posvećena evrointegracijama Srbije. Naziv tribine jasno pokazuje generalni stav organizatora i učesnika tribine prema evrointegracijama: Evropska unija – put u propast Srbije. Tribinu je organizovao Mesni odbor Terazije Srpske Radikalne Stranke i u pitanju je treća u nizu tribina koje se na istom mestu organizuju od kraja prošle godine a na kojima se govori o važnim političkim i spoljnopolitičkim pitanjima (dve od tri tribine je organizovao Mesni odbor Terazije SRS-e dok su tribinu posvećenu građanskom ratu u Siriji priredile druge organizacije). Naziv tribine pokazuje izrazitu evroskeptičnost i protivljenje nastavku evrointegracija Srbije koje, prema rečima organizatora i učesnika tribine, Srbiju vode u ekonomsku i političku propast.

Dakle, NOS trenutno deluju u okvirima mogućeg. „Severni vetar“ još nije razvio rezerve, iako pruža logističku i izviđačko-obaveštajnu podršku. I pitanje uvođenja tih rezervi nije vojne, već političke prirode, jer više zavisi od međunarodne situacije – stvari izvan Novorusije – stepena pogoršavanja odnosa između SAD i Ruske Federacije.

Priča o licemerju Zapada imaće sasvim drugačiji kraj u Kijevu nego što ga je imala u Beogradu.

Od podele hrišćanske crkve na Istočnu i Zapadnu 1054. godine pa do danas, postoji u politici Vatikana kontinuitet, u smislu nastojanja da pod svoju dominaciju stavi sve hrišćanske crkve; menjali su se samo oblici borbe, strategija i taktika.