Podešavanja / Settings

Priča o licemerju Zapada imaće sasvim drugačiji kraj u Kijevu nego što ga je imala u Beogradu.

Od podele hrišćanske crkve na Istočnu i Zapadnu 1054. godine pa do danas, postoji u politici Vatikana kontinuitet, u smislu nastojanja da pod svoju dominaciju stavi sve hrišćanske crkve; menjali su se samo oblici borbe, strategija i taktika.

Godine 1813. on je imao mogućnost da sa Turcima sklopi mir i stvori autonomnu srpsku državu, ali je vožd odlučio da sve stavi na kocku i pruži otpor Turcima kako bi sačuvao ratom stečenu nezavisnost.

Pre tri godine, upokojio se Predrag R. Dragić Kijuk. Za one kojima je njegovo delo bilo inspiracija, on je živ.

Neverovatan je cinizam i poigravanje sudbine da baš oni, kojima se celokupan politički život, duži od decenije i po, zasnivao gotovo isključivo na traganju, obeležavanju i javnom prozivanju izdajnika otadžbine, svojom voljom i svojim izborom, postaju i sami deo tog „mračnog“ i opskurnog „izdajničkog dela našeg društva i države!“

Često se kaže da se, kada se propuste dobre šanse, retko dobije prilika za popravni. Ipak, dobili smo je. Ne toliko zato što smo je kolektivno zaslužili, već zato što još uvek nije prodato sve što u zemlji Srbiji vredi. Na primer Telekom. I treba uraditi sve da on ne bude prodat.

Do sada je Poglavar Ruske pravoslavne crkve samo jednom govorio sa tribine parlamenta, ali je tada, u septembru 1990., patrijarh Aleksej Drugi samo učestvovao u Vrhovnom sovjetu SSSR-a u diskusijama o zakonu o verskim organizacijama, koji je tada donet.

Nespremnost liberalne elite da podeli svoju moć i prihode izazvaće žestoku borbu na teritoriji EU

Elementarna pretpostavka svakog održivog društva jeste njegova demografska samoreprodukcija. Srpsko društvo ne uspeva da obezbedi demografsku obnovu. Svake godine Srbija, zbog negativnog prirodnog priraštaja (više ljudi umre nego što se rodi), gubi oko 35.000 stanovnika. Takođe, Srbiju svake godine napusti oko 15.000 ljudi. To znači da je Srbija u poslednjih 10 godina izgubila 500.000 ljudi. I u narednih 10 godina, gotovo izvesno, Srbija će izgubiti isto toliko stanovnika. Naša zemlja će 2050, ako se nešto ne promeni, imati dva miliona stanovnika manje.

Da li će Grčka zaista moći da se okrene Rusiji, najviše zavisi od toga kakvu će saradnju uspostaviti Moskva sa zvaničnom Ankarom. Jer, nema sumnje da će u slučaju da Cipras definitivno otkaže poslušnost i okrene leđa Briselu i Vašingtonu, nahuškati Tursku na Grke.

Šta više, najodgovorniji među nama i onaj koji ima zakonom utvrđenu dužnost da vodi računa o tome, Guvernerka Tabaković, daje više nego upitnu i neodgovornu izjavu, da će bilo kakvim činjenjem, a u vezi „divljanja kursa švajcarskog franka“ napraviti enormne gubitke bankama??!!!

Skoro smo imali srpski Votergejt. VBA prisluškivala sudije, opoziciju, sindikate. Da li su krivi vojni špijuni ili je i digitalizacija barijera demokratiji?

Pobeda stranke „Siriza“ na jučerašnjim grčkim izborima među Srbima je dočekana sa mešavinom nade – da će se Aleksis Cipras možda usuditi da prkosi Briselu i Berlinu – i opreza, jer bi se vrlo lako moglo desiti da i ova stranka bude samo još jedan trojanski konj Atlantske Imperije. Povod za potonji osećaj sigurno je i neprijateljski stav Sirize prema Crkvi. S druge strane, Ciprasovu pobedu su pozdravili suverenisti širom Evrope – među kojima su i „desničari“ poput Marin le Pen.

Globalni NATO je neukroćena zver koja preti čovečanstvu. U vreme dok je napadao višestruko slabije od sebe, kršeći Povelju UN i ubijajući na hiljade nedužnih ljudi, mnogi su smatrali da će krvoločnog minotaura zadovoljiti te žrtve. Dobrom delu sveta je bilo jednostavnije da prihvati zločine nad Srbima, Iračanima i drugim („malim“) narodima nego da se suprotstavi težnji Vašingtona za svetskom hegemonijom

Kao ni Grci, ni Srbi se više neće dati plašiti pretnjama nevladinih organizacija da se ne vraća „u crne devedesete“

Otkazivanje izgradnje Južnog toka, ako to nije samo „taktička varka“ predsednika Putina sa političkom i ekonomskom pozadinom, sa jedne, i jačanje rusko turskih odnosa, uz dogovor oko izgradnje tzv. turskog toka, sa druge strane, uz već pojačani interes Vašingtona, Brisela i Berlina, doneće u dogledno vreme novu političko-bezbednosnu „konfiguraciju“ odnosa na Balkanu, sa teško predvidivim ishodom.