Подешавања / Settings

У мору сваковрсних и свакодневних националних пораза и понижења, случај убијених америчких држављана шиптарског порекла, браће Битићи, припадника Атлантске бригаде ОВК у агресији НАТО на СР Југославију, последњих месеци[1] се поново актуелизује али на један нови, несвакидашњи и скоро бизаран начин.

Арсен Дедић је без сумње био велики умјетник, али као човјек нажалост није имао храбрости да деведесетих стане уз свој народ.

У неком малом месту живео је дечак који се звао Лазар. Лазар је свакога дана jутром долазио у цркву, увек тачно у исто време у 7 сати.

Kао некадашњи члан Одбора за безбедност Скупштине упознат сам са податком да је хрватска обавештајна служба једна од најактивнијих страних служби у Србији.

Док су секли главе Србима, а у Aвганистану и Чеченији Русима, бејаху пожељни партнери, додуше с мало непријатним навикама да деру кожу са живих, ваде очи и касапе, што баш и није медијски згодно. Кад су решили да пређу на западњачке вратове, е онда је враг однео шалу.

Ово је прича човекa о томе како су он и његов „клан“ преживљавали у току годину дана у граду са становништвом од 60.000 људи током распада Босне, 1992.године.

Изгледа да је Џејн Псаки добила достојну замену. „Бисерне изјаве“ у име Стејт дипартмента почео је да даје и нови портпарол Џон Кирби. На редовном брифингу за америчке новинаре и стране дописнике, поводом стања у Украјини дао је занимљиво виђење: украјинска армија је „принуђена да отвори ватру“, па зато они „крше примирје ради самоодбране“. Ако је тачно то што Кирби говори, онда снаге Новорусије крше примирје. А ако је једнострано прекршен споразум о примирју, онда више не важи, обнавља се оружани сукоб. Али, ето, он је установио нову формулацију: кршење примирја ради самоодбране.

Европа је преплављена избеглицама због хегемонистичке политике Вашингтона и Израела на Блиском истоку и у Северној Африци, политике која је резултирала покољем великог броја цивила. Прилив избеглица је толико велики да се европске владе међ собом препиру ко ће их примити. Мађарска разматра изградњу ограде, онакве какву су дигли САД и Израел, да би непожељне држали напољу. Западни медији врве извештајима у којима се осуђује прилив миграната. Ипак, нигде ни помена о узроку проблема.

Бранко Радун, назовимо га политичким аналитичарем, јер се тако најрадије потписује, спада у групу мудраца чије бављење неком странком представља јасан показатељ да она, на овај или онај начин, не годи његовом послодавцу, Александру Вучићу. Зато представља право задовољство када се Радун позабави Демократском странком Србије на начин на који је то учинио у недељнику „Печат“ текстом „Брчкање Војводине“, који је у делу у којем о њој пише једнако разумљив као његова усмена излагања сопствених мисли и ставова.

Поребно је санирати последице погубне западне политике радикализације балканског ислама, од које окрећемо главу

Госпођа Мила Алечковић, професор клиничке психологије и философске антропологије ће у овој емисији говорити пре свега о томе да ли се у целом свету на власти налазе психопатолошке личности и зашто на српској политичкој сцени владају медиокритети?

Влада наше земље расписала је конкурс за „Звезде гранта“, на који се могу пријавити сви који су спремни и способни да својим оргиналним делима верно дочарају историјску борбу коју воде премијер и Влада на путу у будућност у коју верујемо.

Најбољи тенисер света Новак Ђоковић дуелом са Беноом Пером из Француске започиње поход на титулу у Синсинатију, једину која му фали са Мастерс турнира.

Време је за безбедносни споразум између Србије и Македоније.

Поред бројних обавеза, као професор Колумбија колеџа, и преко свог истраживачко-научног рада, када се много тога покретало на његовом Колеџу, могао је само као човек изузетне енергије и морала да прихвати и место почасног конзула Краљевине Србије у Њујорку, и постане први српски дипломата у Новом свету.

То се видело и на Скупштини покрета када је добио подршку свих делгата, уз само 4 уздржана гласа. Поред тога и већина чланова бившег Старешинства и скоро цело руководство је дало подршку новој организационој форми Двери и новом Председнику. Тако да је једини настављач идеје Двери, онај који је никад није ни одбацио – Бошко Обрадовић.