Подешавања / Settings

Тешко је одрживо гледиште Драгољуба Петровића („до средине 19. века… именом Бошњак означавани су Срби из Босне“), као што не држе воду ни аргументи Шефкета Крцића у овој полемици

Сумње да је неко обавештајац тешко се разјашњавају и сваки такав разјашњен случај поприма размере обавештајне афере, понекад и на светском нивоу. Раскринкан је један од тројице представника српске мањине у хрватском Сабору Мирко Рашковић, јер је у потпуности доказано да је хрватски шпијун.

Пише: Љубан Каран

Ево, сад су се многи страшно изнервирали: нобеловка Алексијевич негде је рекла да „руски народ не разуме слободу, њему су потребни Козак и корбач“. А нервирају се, усуђујем се да претпоставим, по инерцији, по шаблону, не трудећи се да размисле шта је она тамо опет извалила.

На европском енергетском тржишту одиграва се још једна комбинација са сумњивим перспективама.

Откако је Народна скупштина Републике Српске донијела одлуку о заказивању референдума о враћању једне од отетих ентитетских надлежности, настала је велика забринутост међу евроатлантским савезницима. Парадоксално, баш међу онима који су гарантовали примјену Дејтонског споразума, и то управо онаквог какав су крајем ’95 у Паризу свечано потписали Клинтон, Кол, Мејџор, Ширак и др. У подизању температуре предњачи високи представник Валентин Инцко, који је позвао власти у Српској да “одустану од референдума и одступе са руба провалије”.

Крвавим исцртавањем нових граница на Балкану, сходно евро-атлантским стратешким плановима, српски национални корпус нашао се развејан у четри нове државе (Хрватска, БиХ, Црна Гора и Македонија) и једној парадржави (Косово), са перспективом даљег уситњавања и подела кроз подстицање сепаратистичких тенденција у Војводини и Рашкој области.

Не, Србија није земља која је изгубила четири рата, него земља која је сахранила четири царства, а ускоро ће бити сахрањено и пето, па ће пресахнути крвави амерички новац којим су плаћене невладине организације за ширење својих анти-српских лажи.

Држава не може да живи на губицима. Неко мора рачун да плати. Ни сива економија не доноси благостање. Једино што нас може спасити је нова производња.

Само, ко нам гарантује да се Гашић неће вратити

Ове недеље медији са запада пренели су вест о „историјском“ помирењу две зараћене стране у Либији – терориста из источног града Мисрате који су заузели главни град Триполи и давно изабране владе која је у избеглиштву у граду Тобруку, на крајњем истоку земље.

Русија је пристала на захтев ММФ да репрограмира дуг Украјини, али под условом да или нека од међународних финансијких институција, или САД, или Европска унија гарантују враћање дуга. Гаранције су изостале, па је Москва запретила тужбом којом ће захтевати банкрот Украјине.

Не треба нам истраживање јавног мњења да бисмо знали шта желе, али је питање где је тачка додиривања оних који воде и оних који би требало да иду? Да ли је грађанима неко до краја све то појаснио? Да ли је Европа средство или је циљ?

„Како је могуће да ће будућа мучења бити вечна?! То је немогуће, јер се противи благости Божијој“. – Пре свега запитајте своју детињу веру, – зна ли она да је Бог управо тако одредио?

Гост BALKAN INFO је господин Јован Пејин, историчар и бивши директор Историјског архива Србије. Господин Јован Пејин је 2012. године узбуркао хрватску јавност, када је гостујући на ХРТ1 изјавио да су „сви Хрвати примитивци“, да је „Вуковар одувек био српски град“ и да „Хрвати данас причају српским језиком“

Да би се са пута на који је ступила преко својих власника и изасланика из ВМРО-а коначно склонила, Софија мора да почне да размишља православно и балкански. На будућем Балкану који не може настати на развалинама рата него на јединству делитеља јединственог – византијског – наслеђа, Бугарска као први чувар источних врата и држава најближа Цариграду може да игра пресудну улогу.

Сагледавајући ситуацију, ко то својим поступцима највише раздире наш напаћени народ, долазим до свог скромног али не наивног закључка да сте ви, новинари, заједно са политичарима иста багра којом диктира неко много већи и моћнији од вас, и која не жели добро нашем народу.