Подешавања / Settings

Двадесет трогодишња илегалка Херта Хас, Словенка аустријског порекла, радила је у обавештајном центру Коминтерне у Загребу и била је један од најбољих стручњака за израду лажних докумената. У партијској каријери није напредовала само због комунистичких убеђења и познавања марксистичке идеологије, већ и због умећа да у илегали ради у условима потпуне конспирације.

„ДеПол“ пројекат, приватно финансиран фондом Џорџа Сороша у износу од 900 000 америчких долара требало је да представља базу злочина и основ за процесуирање злочина који су, како је то одлучено у Вашингтонским бироима у САД и шире, починили Срби.

Неколико пута је шеф црногорске државе Филип Вујановић поновио да би из националне химне требало одмах избацити неколико стихова. Шта је високу политичку личност у суседној држави навело да се тако негативно изрази о једном од националних и државних симбола. Убрзо се сазнао разлог: непожељне стихове написао је Секула Дрљевић, политичар, а не песник. Највишој политичкој личности у Црној Гори, није, међутим, засметало што речи државне химне није написао надахнути поета, него што је аутор текста после завршетка Другог светског рата проглашен за ратног злочинца.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Руска дипломатска мисија на Балкану 90-их је нанела велику штету руско-југословенским односима, традиционалном престижу и утицају Русије у том региону. Југославија је очекивала од Русије подршку, а Русија је само имитирала своју активност у балканском правцу. Резултати ове политике били су: пад угледа Русије међу југословенским народима, њено истискивање из зоне традиционалних интереса, проширивање политичког, економског и војног присуства САД у Европи.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

У мају у бившој Југославији често се сећају маршала Тита. Рођен је 7. маја 1892. године у хрватском градићу Кумровцу, а умро у престоници Словеније, Љубљани, 4. маја 1980. године. Јосип Броз Тито активно је радио за Коминтерну и направио је изузетну каријеру захваљујући својим верним пријатељима из Загреба — Јосипу Копинићу и Ивану Стеви Крајачићу

У Русији је несумњиво означена нова етапа у спољној политици. Она постаје самосталнија, свеснија, полази, хтели бисмо то да верујемо, од сопствених националних интереса. За тај окрет биле су потребне 23 године. За то време избијале су и уз нашу пасивност беснеле многе кризе, не у нашу корист завршен је низ међународних интрига и лукавости.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Крвава мета у 115 ратова најразличитијих војски, освајача, бранитеља и ослободилаца, Београд је био битно, или најбитније место у биографијама команданата војних јединица које су учествовале у овим сукобима.

Крајем марта 1992- жене српске националности затворене су у Брези где су их муслимани силовали и убили; 27. маја 1992-женске заtворенице из Брадине одведене су у логор Челебићи где су континуирано силоване; средином јула 1992 младе жене и девојке српске националности биле су доведене у хотеле Загреб и Европа у Сарајеву. Оба хотела претворена су у борделе за муслиманске војнике.

Бугарски цар Симеон умире 927., што изазива велики обрт на Балкану. Симеона наслеђује његов син Петар који је у поређењу са својим оцем био само бледа сенка, додуше у поређењу са Симеоном који је био господар Балкана многи би били само сенке,али праву промену изазива чињеница да је био под утицајем византијског цара тако да Византија поново постаје најјача сила на Балкану.

Потпредседник САД Џозеф Бајден је посетио Кијев и на лицу места извршио инспекцију ситуације са украјинском револуцијом.

Захарија је био син кнеза Прибислава (Првослава)*, најстаријег сина и наследника кнеза Мутимира, који је био најстарији син кнеза Властимира. Након смрти његовог деде 891/892. године, власт у Србији преузео је његов отац, према праву првородства, али га је већ 893/894. године срушио са власти Петар Гојниковић, који је дошао из Хрватске.

Павле је рођен током осме деценије IX века, највероватније између 870. и 874. године, када се узима да су рођени први српски принчеви, који носе хришћанска имена (Стефан, Павле и Петар).

Петар потискује Прибислава (сина кнеза Мутимира) са власти након једва годину дана и он бежи у Хрватску.Пошто се Петровом узурпацијом престола пореметио редослед наслеђивања јавили су се и други српски принчеви са жељом да постану врховни кнежеви.