Подешавања / Settings

„Ја сам најнесретнији човјек. Ја сам нехотично уништио моју земљу. Некад велика индустријска земља је сада контролисана кредитима.

У последњој акцији полиција на Косову је ухапсила 15 особа осумњичених за кривична дела против безбедности, а међу ухапшенима су и политичар Фуад Рамићи, председник партије Исламски покрет јединства, али и имам Велике џамије у Приштини Шефћет Краснићи, који је немало пре тога био саслушан у полицији.

Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак у косовској влади мисли, на основу онога што се промовише као идеја исламске државе од стране радикалних исламиста, да је појава радикалног исламизма опасност за све оне које такву идеју не подржавају, а посебно за грађане других вероисповести.

Свет је занемео. Призор када Лавдрим Мухаџери, 25-годишњи сунитски џихадиста из Качаника на Косову и Метохији, крвнички одсеца главу 19-годишњаку, „ухваћеном шпијуну“, и својим кољачким походом у Сирији хвали се на друштвеним мрежама, следила је крв у жилама.

Током дуготрајне молитве Фрања је стекао уверење да је Господ прихватио његова мољења, те да ће ће добити и једно и друго што тражи, у границама у којима је то могуће за створење Божије.

Мистици свуда виде тајне, па и најпростије јеванђелске повести претварају у алегорије узвишених идеја, какве сами конструишу. Слово за њих није ништа и буквални смисао за њих није истински смисао, зато што је једноставам, а они би хтели да мудрују.

Дани када се и у Републици Македонији славила победа партизана и ослободилачка борба од фашизма, одавно су постали прошлост. Сада су дошле нове генерације, на сцену је ступила нова идеологија, смртносни амалгам тоталитаризма, национализма, расизма и популизма, који слободоумни људи и интелектуалци без страха једноставно називају његовим правим именом – фашизам.

Фашизам је и те како присутан у најрањивијој бившој југословенској републици – Босни и Херцеговини. Млади су у првом плану, наравно, па је тако фашистичка кореографија присутна свуда, од фудбалских утакмица до образовања, разуме се, кроз историјски ревизионизам.

Питање које у Хрватској, од њеног осамостаљења до данас, није изгубило на актуелности јесте колико се антифашизма може поднети, а да се не угрозе темељи на којима је држава стварана. Први хрватски председник Фрањо Туђман зидао је искључиво од материјала преосталог из времена Павелићеве ендехазије.

Слом социјализма у Источној Европи није само довео до одбацивања комунистичке прошлости него и трагања за „новим“ вредносним идентитетом. Истраживање Центра за Југоисточну Европу из Минхена из 2009. године показало је да фашизам на Балкану доживљава праву ренесансу, а да предњаче Србија и Хрватска, које имају највећи број припадника фашистичких и неонацистичких покрета од свих земаља регије.

Репортери „Новости“ путевима страдања и славе српске војске (4): Стари Грк Тома Димо (106), из Фира у Албанији, још памти страдање и понос српских ратника.

– С једне стране слегла се српска војска, у ближој и даљој околини валонске базе. Траже хлеба и чекају обећано укрцавање. У чекању тоне у све дубљи очај. Италијани, Французи, Енглези… Не доносе храну. Смеју им се. Умиру војници. Падају као лесе. Младост умире.

Србија која, између осталог има понајлепше жене у Европи, све више постаје „обећана“ дестинација за провод, пословних центара у окружењу, чак и ван нашег континента.

У Јадру су век после Церске битке живе приче из времена страдања и славе. У лозничком крају непријатељ није имао милости ни према цивилном становништву, многи су убијени тако свирепо да је тешко и замислити, а када их је српска војска присилила на бег преко Дрине водили су са собом свакога на кога су наишли како би им послужио као људски штит.

На падинама Цера, у августу 1914, одвијала се крвава битка између аустроугарских и српских снага које су грчевито браниле отаџбину од надмоћнијег непријатеља. У ноћи између 15. и 16. августа земља се тресла, а планина сијала од непрекидних експлозија граната испаљених са обе стране. Горели су и небо и земља, а у одсудној борби српски се војници боре дословно за сваку стопу покушавајући да зауставе обесног агресора.

Ни први пуцњи на Ади Курјачици приликом преласка Аустрогара преко Дрине 12. августа 1914. нису могли наговестити да ће малени, осмогодишњи Момчило Гаврић из засеока Подгучево, у лозничком селу Трбушница, постати најмлађи војник управо почелог Великог рата. Да је непријатељ био другачији, не би осмогодишњак обукао униформу ни тада, али војници у плавим униформама прешли су у Србију у пакленом походу спремни да убију све што им се нађе на путу, и старце и жене и децу.