Подешавања / Settings

Иван Клајн и српски лингвисти нису моћни ни да спасу део душе, јер као председник Одбора за стандардизацију српског језика непрекидно манипулативно и цинично говори о помору српске ћирилице, па и одговарајући на ово недавно питање новинарке „Блица“ Соње Шуловић: „Изјавили сте да ћирилица неће нестати, али јој прети опасност да постане архаично писмо“(.) Одговара овако:

Редакција Србин инфа разговарала је младим истраживачем санскрита, Марком Пејковићем, поводом изласка из штампе његове необичне књиге Речник санскрита и српског.

И ова ноћ је препуна бола
љубави моја
откад те нема душа ме боли
јер те још увек воли

Свако тренутка тражим сенку самог себе
Свако тренутка тражим место где ћу моћи
Да чекам сатима само да ми покажеш
Све сам изгубио оно што сам имао

Јавни медијски сервис емитовао је протекле недеље британско-француски филмски серијал „Последњи пантери“ у коме су Срби приказани као најгори зликовци, а Србија и Београд као најружнији и најпрљавији део Европе.

Човек који у својој биографији има Златног лава за најбољег глумца на Венецијанском фестивалу, а био је члан филмских екипа које су освајале најзначајније светске награде попут Златне палме и Златног медведа, дао је ексклузивни интервју за Недељник у коме је први пут позвао Емира Кустурицу, свог бившег професора и режисера који му је дао прву улогу у „Оцу на службеном путу“, да се врати у Сарајево.

Када ми кажу: леп ти је живот,
лаган ти ход, широк ти осмех,
ти мора да си растао под сунцем и палмама…

Живот сам започео у градским ћумезима
И лепе речи нисам слушао.
Док сте мазили своју децу,
Ја сам се смрзавао и просио.
Кад ме угледате немојте склањати поглед,
Ја нисам ни за шта, али ни за шта крив.

Овај филм биће мој политички тестамент — све што ми је преостало испод коже и изван коже, све што сам имао, дао сам за овај филм, каже прослављени режисер, који је јуче у Андрићграду снимио последње кадрове свог новог филма „На млечном путу“.

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме

– Овај филм биће мој политички тестамент. Кад кажем политички тестамент, мислим на једно потпуно губљење илузије шта је био тај рат, потпуно губљење илузије и идеје о хуманитарном праву, као нечем што је наметнуто као идеја да се бомбардовањем прави мир што је најановији изум. И на једну кризу која је захватила западну цивилизацију и која се сада разрешава на Блиском истоку. Седам земаља су они опустошили, седам земаља оставили у рушевини. Тестамент у смислу моје теорије коју сам извукао из приче једног Руса да је западна демократија пропала заједно са пропашћу Совјетског Савеза. Јер, док је постојао Совјетски Савез, западне државе су унутар својих система морале да доказују да су демократске, а како је пао Совјетски Савез, како је пао берлински зид, пред њима није остало више ништа што су морали да испуњавају. То се видело најпре на бомбардовању Југославије и на флагрантном кршењу међународног права које је довело до овога у чему се свет данас налази!

Писац чудесног романа Кустос Мезезија, Радомир Батуран, отворио је душу и за сајт Србин инфо изнео све што је, радећи на пољу српске културе, морао да претрпи и што га је отерало у емиграцију, где данас уређује часопис Људи говоре. Роман Кустос Мезезија почели сте да пишете пре 35 година. Шта Вас је подстакло на тај […]

Све смо једном другом рекли
што смо могли рећи
сањали о срећи
коју носи нови дан

По Тукидиду, народ који следи истински реализам у политици мора да потисне сваку веру да постоји благородан бог или богови који награђују праведнике, бране их од непријатеља и обезбеђују њихов опстанак и срећу.

Знам кад би живео 1000 година
Цео би ми живот стао у један дан.
И знам кад би живео 1000 година
Цео би ми живот стао у један дан.

Наишла је нова етапа у развоју цивилизације, коју ни сами не можемо да разумемо у целини. То је повезано с појавом интернета, с продужавањем људског живота, с новим лековима, с тим што породица више не игра тако важну улогу… Видимо борбу два света, од којих један не жели да се мења, каже у разговору за Спутњик руски редитељ Павел Лунгин.