Подешавања / Settings

„Желимо да наставимо разговор са ММФ-ом и надамо се да ћемо да финализирамо то крајем септембра или почетком октобра, уз консултације по члану четири“, рекао је Вујовић и објаснио да консултације по члану четири, ММФ одржава једном годишње и тада проверава фискалне и монетарне резултате земље.

Лидери два репрезентативна синдиката Љубисав Орбовић и Бранислав Чанак потписали су одлуку о ступању у генерални штрајк запослених на територији Србије.

У нову годину у Пчињском округу без посла је ушло више од 31.000 људи, а забрињавајући је податак да је на листи незапослених у пчињском региону скоро 1.500 људи са факултетском дипломом.

Доношење нове уредбе Министарства енергетике довешће до поскупљења горива. Према рачуницама нафташа, поскупљење ће бити и 3,5 динара по литру.

Влада Србије јуче је усвојила измене закона о раду и ПИО. Парламент ће од уторка почети процес њиховог усвајања, а очекује се да буду донети у четвртак.

Родитељи у Србији опрему и храну за бебе плаћају и до 30 одсто више него у земљама у окружењу.

Енигма звана закон о раду већ месецима не престаје да мучи Србију. Држава иза затворених врата води дуге преговоре са представницима радника и приватног бизниса, а у јавности се свакодневно провлаче супротстављене приче о новим условима за запошљавање и рад.

Министарка саобраћаја Михајловић, када је признала да са српске стране нису били урађени неопходни пројекти, што је тешко разумљив пропуст ако се узме у обзир време које је до сада било на располагању, као и важност хитне реконструкције српских пруга.

На Пештеру нуде плату од 400 евра, стан и храну, али од чобана ни трага ни гласа. Млади радије конобаришу за 150 евра у Новом Пазару, пишу Новости.

Београдско море је током лета најатрактивнија привредна зона за угоститеље. Поједини кафићи имају и по 200 запослених. Уговори о закупу локала и до десет година.

Око нас се мота и Европски фонд за Југоисточну Европу (ЕФСЕ) који брине само о земљама које сутра треба да буду што даље од Русије. Оснивач фонда је Развојна банка Немачке.

Витална национална економија остаје увек у јавном или домаћем приватном власништву (у државама, као што су Норвешка, Данска, Немачка, које воде рачуна о свом опстанку), што нажалост није случај са Србијом, која сву своју народну имовину олако препушта у руке странаца.

На листи Агенције за привредне регистре и „ТС-империјал клиринг хаус“ са капиталом од 1,5 милијарди евра. Имају улог већи и од Нафтне индустрије Србије. Прометовали само 5.000 евра и то у 2011. години

Немачки пензионер је некада био појам за виталног старца који крцка своју дебелу уштеђевину на егзотична путовања по топлим крајевима, скупа крстарења и обилазак света са камером око врата. Времена су се променила и та представа више не одговара стварности. Број немачких пензионера који живе од помоћи државе (850 евра) у протеклих девет година се удвостручио – између 2003. и 2012. године је са 439.000 порастао на 900.000 најсиромашнијих. Најугроженији су они који због умањених радних способности, болести или других разлога раније пензионисани.

Домаћи бизнисмени Миодраг Костић, Мирослав Мишковић и Петар Матијевић успешно су пословали у прошлој години, али са мањом зарадом него 2012. Бабовић више није у првих десет.

Када се дигне стамбени кредит, наступа кафкијанско “лудило”. Рата износи 1/3 плате, а сада плата не може да покрије 2/3 једне рате. Шта да се ради? Тужи се банка.