Подешавања / Settings

Радуловић у потресној исповести, као човек који је из прве руке доживео оно најгоре, говори о значају помирења на Балкану и одговорности политичара, бивших и садашњих, што и даље живимо у деведесетим: „Мој отац Будимир био је лекар. Био је пуковник ЈНA. Начелник санитета Друге – или како смо ми то звали – Сарајевске армијске […]

Већ седамнаест година, ево, увек кад дође тај 24. март, вратим се у сећање и трагам за смислом српског бола. Вековног. Не зато што желим, већ зато што морам.

Тог проклетог 17. марта 2004. био сам у Метохији. Сатима смо се пробијали до Велике Хоче, негде до пред зору, богами…

Хрватски бранитељи траже забрану филма „15 минута — масакр у Двору“ који говори о злочину над немоћним штићеницима специјалне болнице и пензионерског дома почињеном током операције „Олује“, а тужилаштво поводом тог случаја ништа не предузима већ пет година.

У Oраховцу jе запаљена кућа Tоме Баљошевића, Србина коjи jе киднапован, па убиjен jула 1998. године, рекли су Танјугу Срби из овог града у Mетохиjи.

Сваки, па и најнаивнији злочинац се нажалост, обично никада не каје, јер има изопачену патолошку свест и промењен однос према добру и злу, без обзира на то што се ми добронамерни надамо да ће се на крају покајати, јер смо одгојени у хришћанском моралу.

На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић.

Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је вечерас у Амбасади Србије у Лондону.

Послије полагања вијенаца одржан је помен невиним жртвама у цркви Светог Саве у Лондону, а на свечаном пријему у Дому Светог Владике Николаја послије помена у цркви, присутне званице је поздравила директор Фондације , гђа Драгана Мијатовић Томашевић, као и предсједник Интернационалне Комисије, проф др Србољуб Живановић. Послије пријема представљен је и дио изложбе „Анатомија заборава“ Народне и Универзитетске Библиотеке из Бања Луке, Република Српска, која це бити изложена недељу дана.

Јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана и упале у то место на обали Дрине. Муслиманске јединице упале су у села пре сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле. Две трећине настрадалих били су цивили, међу којима је било и неколико деце.

У процесу који се води пред Вишим судом у Нишу а против шиптарских терориста због убиства петорице српских војника у рејону карауле Кошаре, крајем септембра 1998. године, ни данас није донесена коначна пресуда.

Четрнаестог јануара 1942. године (првог јануара – по Јулијанском календару) на православни Мали Божић догодио се стравичан злочин у месту Драксенић у општини Козарска Дубица

Братство манастира Високи Дечани Вас позива да својим прилозима помогнете овај пројекат који је важан за безбедност и опстанак једине веће Српске заједнице на подручју Пећи.

Портал „КМ Новине“ дошао је у псоед видео снимка на коме су приказани Срби које су терористи УЋК киднаповали још као прве жртве. Снимак је забележен аматерском ВХС камером а на њему се виде Срби док их у пропагандне сврхе испитују шиптарски терористи.

Данас се навршава 17 година од убиства шесторице српских младића у кафићу „Панда“, у Пећи на Косову и Метохији.

Хаџи Васиљевић пише: „У почетку су у Сурдулици убијали Бугари Србе из пушака, потом хладним оружјем, па онда кундацима и другим тупим оружјем.”