Подешавања / Settings

Бока Которска вјековима је давала славне морепловце, не толико славне да би задивили свијет, јер су српске државничке амбиције увијек биле подаље од мора, за разлику од других медитеранских земаља које је управо Медитеран уздигао и цивилизацијски прославио.

Прича о животу у Северној Митровици на раскрсници права, реда, практичности и ,на моменте, разума.

Заговорници идеје да Теслина урна треба да почива у порти Храма Светог Саве, а не у Теслином музеју у Београду, сматрају да би то одговарало његовим верским убеђењима које му је усадио његов отац Милутин, иначе свештеник.

А да су одлике Западноевропљана, као што су суровост и грамзивост, непромењене до дана данашњег – ево још неколико доказа из даље и ближе историје:

Од давнина су со и хлеб представљали симбол гостопримства код Срба, јер се сматрало да свака, па и најсиромашнија кућа, увек располаже хлебом, сољу и водом – „да има чиме да дочека путника намерника“

Архиепископ Данило Други, заборављени великан српске историје, пре седам векова био је командант битке за наш Хиландар против Каталана, најокрутније најамничке трупе тога доба. Спречио уништење православља

По природи ондашње организације државе и војске у Немањићкој, односно средњовековној Србији до времена владавине цара Душана, највероватније је постојао витешки ред, али је он сигурно постојао у његово време. На ту чињеницу је Сима Ћирковић указао кроз податак из „Историје Дубровника“ Јакова Лукаревића са почетка седамнаестог века, у којој се спомиње витешки ред цара Душана „Стуб Светог Стефана”.

Стари Београђани памте новогодишњи и зимски амбијент после Другог светског рата, када је град био окован снежним покривачем. У зимско доба педесетих и шездесетих година, улице у центру биле су обезбеђене мрежом да малишани на крају вожње не би излетели

Марко Војиновић (Марк Иванович Војнович, 1750-1805), један од потомака српског краља Стефана Дечанског, био је руски адмирал и један од оснивача Црноморске флоте. Дао је огроман допринос у борби Русије са Турском: учествовао је у највећим поморским биткама тог времена, опсади Бејрута, руској колонизацији обала Каспијског језера; био је војни педагог и капетан личног брода Катарине Велике. „Руска реч“ представља биографију овог великог човека.

nova godina nekada-(5)

Предновогодишњи огласи у Србији су и пре стотинак година били пуни празничне атмосфере. Уочи 1914. идеалан поклон било оружје. На дочеку 1924. највеселије у „Империјалу“. Шљивовица „боља од коњака“.

Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), погинулог хероја на караули Кошаре, тихо је стајала прошле среде испред кордона полиције, на улазу у Дом Народне скупштине. У току је био протест против НАТО-а. Неколико окупљених грађана махало је, из само њима знаним разлозима, руским заставама!

Зашто се доба Стефана Немање у историографији сматра нултом тачком на мерилу трајања српске државности?

Aлександар Пириватрић је већ 15 година заборављен од свих, у дубини шуме између Чешке и Немачке. Хтели су да га прогласе мртвим. Нико није знао где је. Виђали су га само како нестаје у шуми.

Када је, почетком јесени, морао да се исели из стана у коме је привремено живео, нашао је скромну собицу у старој кући на сомборској периферији, у којој преспава под танким јорганчићем. Грејања у станчићу нема. Топле воде нема. Купатила нема. Aли он и даље трчи…

Наука га током живота није толико ценила, иако су његове идеје о уједињеној Европи, управо оно што данас живимо, а његове шире идеје о уједињеном човечанству, премда искривљене, управо идеал стваралаца новог светског поретка. Пионир је у много тога што је историја касније прибележила другима. Нама је и даље непознаница.

За осам дана четворица чланова експедиције „Aлбанска голгота 100 година касније“ успешно су пешке прешли пут од 245 километара.