Подешавања / Settings

На улици није било много људи. Ишао сам десним тротоаром и кад сам прошао зграду Председништва приметио сам на педесетак метара од мене младу жену која је гурала испред себе колица у којима је седело дете од око две године старости. Дете је ”гугутало” а млада мајка му је тепала. Када су били десетак метара […]

Живот између чекића и наковња. Жито између два воденичка камена. Које ће зрно да претекне мељаву? Оно, најжилавије! Воденичар, кад спусти потоку забран, покупи та, жилава зрна, па их врати земљи. Земља му врати вишеструко. Тако опстају Горанци на падинама Шар-планине. На најјужнијој тачки српског Косова и Метохије где се, на готово 500 километара од […]

Решили су да при повратку кући руту од руске до молдавске престонице „прелете“ авионом како би заобишли Украјину, где је безбедносна ситуација и даље критична. Претходно су испунили своју мисију — они су представништву Републике Српске у Москви предали писмо у којем су указали на проблем најављене изградње депоније радиоактивног отпада у непосредној близини њихове […]

Међународни витешки фестивал одушевио минулог викенда Деспотовчане и њихове госте. Пред публиком српски, белгијски и руски „ратници“. Витезови темплари, викинзи, па српски, белгијски, румунски, руски и витезови још неколико земаља, са својим мачевима, секирама, топузима, сви на једном месту – у Деспотовцу. Ово је била слика другог по реду, тродневног међународног витешког фестивала „Деспот Стефан […]

Десета едиција интернационалног фестивала Влаха Балкана „JOC ROMÂNESC“ која се одржава од 16. – 18. јула у Житковици, општина Голубац окупила је велики број Румуна како из Војводине и Тимочке Крајине, тако и Румуне из Румуније, Бугарске и шире дијаспоре. Празник румунизма у Српском Тимоку традицинално је организован од стране Друштва за румунски језик из Војводине у сарадњи са партнерима из Србије и из Румуније.

Сећам се суботњих јутара у за мене још страном граду, када би Момчило командовао покрет, а буразер и ја за њим – ко на јутрење у “богомољу” где се крстило и окађивало лозом, “тринаестојулком” или каквом домаћом, која би се кришом пронела столовима. Ваљда је Црногорцима, илити у нашем случају Србима из Црне Горе, “Москва” […]

Поједини трговци толико су волели свој народ да су му по смрти остављали огромна имања: Сава Текелија, Илија Милосављевић Коларац, Ђока Влајковић, Сима Андрејевић Игум …

Млеци од нас куповали сировине, а спречавали да овладамо прерађивачким технологијама. На Балкану успостављена рођачка владавина. Заборавили смо сопствена искуства и наслеђе

Оно што ми се највише допада код Немаца је њихов гурмански менталитет. Воле људи свашта да поједу и попију. Што се тиче јела праве су космополите. Они негују однос према другим културама посећујући њихове ресторане.

Циљ документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ је да лик најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића и оно што је учинио за српски народ и отаџбину буду сачувани од заборава, рекао је аутор филма Миле Савић.

Хакија Мехољић, ратни командант бошњачке полиције у Сребреници и један од протагониста филма „Сребреница – издани град“, у којем је сведочио о морбидној понуди Алије Изетбеговића да се интервенција НАТО против Срба испровоцира покољем 5.000 сребреничких Бошњака, тврди да је у прошлости добијао баснословне новчане понуде само да би држао језик за зубима!

На обарање невидљивог авиона “Ф-117А”, чуда америчке стелт технологије, “потрошили” смо 25 до 30 секунди. Успели смо из трећег покушаја, првом ракетом. Када смо погодили циљ, на радару смо јасно видели да су се остали авиони из те групе разбежали, а и ми смо одмах почели да се премештамо на други ватрени положај.

Миливој Насов и данас с болом прича о дану када је његов син Олег кренуо на посао и погинуо приликом рушења Варадинског моста.

Навршава се 17 година од почетка бомбардовања СРЈ. Присетимо се шта је Михаило Меденица доживео као први Србин који је крочио на Кошаре после 1999. године, на место најжешћих борби током рата на Косову.

Љубезни сине Михаило… живи уредно, не расипај новац и не шенлучи превише јахањем коња… Ове топле и брижне очинске савете упутио је свом сину кнез Милош Обреновић, аутократа и чврсторукаш.

Један бивши гардиста Титове гарде тврди да зна где је Дражин гроб. Своја сазнања о томе испричао је историчару из Ниша Александру Динчићу, уз обећање да никоме не саопшти његово име. Разлог су репресалије које је доживео када је сазнао детаље око Дражине ликвидације, односно страх да ће се оне поновити.