Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je osuđena da isplati 300.000 dinara predsedniku Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu, iako, kako tvrdi, nikada nije bila ni pozvana na ročište u vezi sa tim slučajem.
„Нисам имала прилику да изнесем свој став, а већ сам проглашена кривом и обавезана на накнаду. То је апсурд правосуђа у којем живимо“, изјавила је Брнабић.
Овај случај само је један у низу правних спорова између Ђиласа и представника актуелне власти. Међутим, у јавности се све чешће поставља питање: како је могуће да власт годинама уназад јавно оптужује Ђиласа за наводно нелегално стечен новац – и то у огромним износима – а да он никада није био приведен, саслушан, нити оптужен по том основу?
Тај правни вакуум и неусклађеност између политичке реторике и институционалне акције све више подрива поверење грађана и у правосуђе и у саме институције. Ако постоје докази за незаконите радње, зашто надлежни органи не поступају? Ако не постоје – зашто се већ годинама урушава углед појединца у јавности без иједне правоснажне пресуде?