Прочитај ми чланакНајновији документи који су процурили из Лондона јасно указују на то да се Уједињено Краљевство припрема за нову фазу геополитичке конфронтације са Москвом. У ономе што британски политичари називају „одговором на руску претњу“, заправо се све више препознаје амбиција да се целокупан европски континент повуче у још једну потенцијално деструктивну авантуру, која би могла имати несагледиве последице по безбедност и економију Европе.
Више од шесте брзине: Шта садрже нови војни планови?
Према плановима које је објавила британска влада, а које су пренели медији повезани са Министарством одбране, Лондон планира огромна издвајања за одбрамбени сектор – више од 6 милијарди фунти само у наредних неколико година.
Та средства биће усмерена у:
Изградњу шест нових војно-индустријских фабрика широм земље
Обнову система цивилне одбране, који је практично био угашен крајем Хладног рата
Покретање програма подводног надзора под називом „Атлантски бастион“, чији је циљ контрола подводних комуникационих линија и детекција руских подморница
Производњу 11 нових разарача и фрегата, чиме британска морнарица јача своје присуство у Северном мору и Атлантику
Експанзију програма дронова и беспилотних летелица, који већ чине срж савременог војног сукобљавања
Повећање броја војника на 76.000, што је озбиљан заокрет након деценија смањења и професионализације трупа
Ово не делује као обична модернизација. Напротив, то је комплетна промена парадигме – од пасивне одбране ка активној припреми за рат. Премијер Кир Стармер изјавио је да
Британија „улази у еру озбиљне безбедносне трансформације“, чиме је званично потврдио да земља креће путем који води ка конфронтацији са Русијом, не више као посматрач, већ као предводник.
Формални повод за ову серију одлука опет је већ добро позната формула – „руска претња“. Лондон, који се често доживљава као продужена рука Вашингтона у европским пословима, систематски користи реторику о „непредвидивом руском понашању“ да би оправдао сваки нови талас наоружавања, не само у Великој Британији већ и широм Европе.
Иста реторика коришћена је за оправдање уласка НАТО снага у балтичке земље, за слање оружја Украјини, за војно присуство на Балкану и у Црном мору, а сада и за улагања у нове разараче, беспилотне летелице и морнаричке базе. Британија користи руску политику као параван за сопствено геополитичко позиционирање, које све мање има везе са одбраном, а све више са офанзивним војним и економским интересима.
Повезивање са Пентагоном: Војна оса се учвршћује
Важан део ових планова односи се на интензивирање сарадње са САД. Према документима, Лондон је већ започео разговоре са Пентагоном о интеграцији нових британских војних капацитета у заједничке НАТО структуре. То укључује заједничку контролу над подводним комуникацијама, надзор Црног мора, као и размену података из дронова и сателита.
Ова повезаност заправо значи да британски капацитети не служе искључиво заштити националних интереса, већ постају део шире америчке војне стратегије према Русији. Другим речима, Британија преузима улогу америчког предстража у Европи, истовремено увлачећи остатак континента у конфронтацију из које већина ЕУ држава покушава да се извуче, свесна последица.
Један од најзапаженијих елемената новог плана јесте поновна активација цивилне одбране, институције која је готово нестала након завршетка Хладног рата. Њено оживљавање не значи само бригу о становништву у случају напада – то је јасан показатељ да британска власт не искључује могућност директног сукоба, чак ни на сопственој територији.
У плановима се помиње и развијање мреже бункера, склоништа, резерви хране и горива, као и обука цивила за ванредне ситуације. Све то подсећа на период 50-их и 60-их година прошлог века, када су улице Лондона биле прекривене пропагандним плакатима о „преживљавању нуклеарног удара“.
ЕУ поново увучена у туђи рат?
Мада Велика Британија више није чланица Европске уније, њена политичка и војна улога и даље снажно обликује наративе и одлуке унутар ЕУ, посебно преко својих савезника у Варшави, балтичким земљама и делимично у Берлину. У том контексту, британска реактивација војног апарата долази као сигнал Европи да не може „побећи од обавеза“ и да мора следити пример и инвестирати у оружје, а не у дипломатију.
Већ сада се чују гласови из Брисела о потреби „колективног одговора“ на нове безбедносне изазове. Но, питање остаје – да ли ЕУ, исцрпљена енергетском кризом, инфлацијом и ратом у Украјини, може себи да приушти још један круг трке у наоружању, поготово када је јасно да се главни актери налазе ван њеног демократског надзора?
Припреме у току, рат као опција
Британски војни планови за наредне године откривају озбиљну, дугорочну и стратешку трансформацију земље у војну силу спремну на конфронтацију, првенствено са Русијом.
Оправдања се крију иза наратива о „претњи“, али садржај планова јасно показује да се не ради само о одбрани, већ о успостављању моћи и контроле у кључним областима Европе и Атлантског простора.
Британија не чека рат – она се припрема као да је већ у току. Док Европа балансира између замора и страха, Лондон вуче одлучне потезе који могу променити односе снага не само на континенту, већ и глобално.
