Прво, то би била јединствена прилика да сви будући народни посланици посете Косово и Метохију и положе заклетву на посланички мандат управо на тлу српске Свете Земље, што би их посебно обавезивало у даљем посланичком раду. То би био огроман и симболички и конкретан чин подршке опстанку српског народа на КиМ и очувању јужне српске покрајине у саставу Србије. То би била јавна манифестација бриге најважније државне институције за наш територијални интегритет и суверенитет.

Друго, то би била јединствена прилика да свих 250 народних посланика буду распоређени тако да посете све крајеве Косова и Метохије и директно се лично увере како живе Срби и други грађани Србије на КиМ. Овим поводом они би могли посетити и велики број српских светиња на КиМ – цркава, манастира и историјских споменика, што би све заједно сигурно пратили домаћи и светски медији са великом пажњом.

Коначно, Народна скупштина у новом сазиву могла би на посебној седници одмах по конституисању на самом Косову и Метохији да се изјасни о услову који нам је испостављен из Европског парламента да морамо да признамо лажну државу Косово и да га јавно одбије посебном скупштинском резолуцијом, у којој би истовремено било затражено да се процес даљих преговора о КиМ врати у СБ УН – тамо где му је и једино право место.

Не видим ниједан разлог зашто конститутивна седница новог сазива Народне скупштине не би била одржана на КиМ, а у случају да постоји разлог за то онда би прва следећа скупштинска седница након конституисања новог парламента у Београду могла бити одржана на КиМ са истим овим циљевима и задацима на које је Устав Србије обавезао све народне посланике.