Pročitaj mi članakPuštanje u kućni pritvor aktivista iz Novog Sada izazvalo je bes predsednika Srbije koji ih naziva teroristima. Pravnici kažu da bi aktivisti jednog dana mogli da tuže Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava.
После више од два месеца притвора, троје активиста Покрета слободних грађана (ПСГ) и организације СТАВ, осумњичени за покушај рушења уставног поретка у уторак (20. мај), одлуком Апелационог суда у Новом Саду, пуштено је у кућни притвор.
У своје станове, с електронским надзором и уз забрану да неког приме у госте и користе телефон и интернет, пуштени су Ладо Јововић, Лазар Динић и Марија Васић – која је, пошто је почела штрајк глађу и жеђу, пет дана провела у Специјалној затворској болници у Београду, пише Дојче веле.
За Младена Цвијетића, Срђана Ђурића и Давора Стефановића суд је укинуо решење Вишег суда и предмет вратио на поновно одлучивање. Тој одлуци претходила је петодневна студентска блокада зграде тужилаштава и судова у Новом Саду.
– Од почетка смо тражили да се Марија брани са слободе или да барем буде у кућном притвору. Истицали смо да је реч о жени од 50 година која никада није била осуђивана. Тек сада, после притиска јавности, таква одлука коначно је донесена – каже за ДW Филип Лазић, један од бранилаца Марије Васић.
Штрајк глађу и жеђу
Марија Васић је 15. маја из притвора у Новом Саду пребачена у затворску болницу у Београду, пошто је почела штрајк глађу и жеђу, јер је суд њој и петорци активиста 13. маја трећи пут продужио притвор од по 30 дана.
За шест њихових колега који нису у Србији, Милу Пајић, Бранислава Ђорђевића, Ању Питулић, Јована Дражића, Доротеју Антић и Дејана Багарића, расписана је потерница.
– Ми 15. маја од јутарњих сати, када је Марију посетио супруг у затвору у Новом Саду, до 16 часова нисмо знали где се она налази – наводи адвокат Лазић.
Када је потврђено да је у затворској болници, неколико дана ни породица ни адвокати нису могли да добију информацију у ком је стању, док је један од њених бранилаца тек у уторак добио дозволу да је посети.
– Управа за извршење кривичних санкција била је дужна да породици достави информације о здравственом стању Марије Васић, посебно јер су медији пренели да је породица те информације тражила. Подаци о здравственом стању јесу заштићени и не смеју се учинити доступним трећим лицима, осим уколико постоји пристанак особе или на основу одлуке суда. Мало је вероватно да се Марија Васић не би сагласила да њена породица зна њено здравствено стање – каже правник Београдског центра за људска права Петар Видосављевић.
Бес председника Србије
Део јавности је новосадске активисте већ осудио – на једној телевизији блиској властима од 13. марта, када је у специјалној емисији емитованој на шест телевизија с националном фреквенцијом објављен прислушкивани снимак разговора активиста, не престају коментари да је реч о „терористима“, који су планирали насиље, спровођење „обојене револуције“, па чак и да су „призивали грађански рат“.
И председник Србије Александар Вучић их је, после одлуке суда о кућном притвору, у интервјуу за ТВ-Информер назвао „пучистима“ и „терористима“, рекао да поједине судије и тужиоци „служе бандитизму и хулиганизму“ и најавио измене појединих закона и нове прописе, како би се у Србију, како каже, вратили „право и правда“.
Такав потез председника државе намеће питање да ли су новосадски активисти политички затвореници.
– Више је показатеља да је реч о политички мотивисаном притвору и покушају да се активисти застраше. Пре него што је Тужилаштво и упознато с тим предметом, снимак прислушкиваног разговора емитован је на више режимских телевизија, па се поставља питање ко им је снимак доставио. Тужилаштво је поднело оптужни предлог и затражило казну од пет година затвора за активисте – наводи правник Видосављевић и уједно указује да на случају ради тужилац који је у предмету пада надстрешнице укинуо притвор бившем министру грађевинарства
Незаконит поступак
И низ других правника истиче да је од почетка реч о незаконитом поступку. Кривична пријава, наводе, заснива се на аудио-снимку прислушкиваног разговора, који је, кршећи Закон о кривичном поступку прибавила БИА.
– Докази који су прибављени незаконито не могу да буду коришћени у кривичном поступку и на њима не може да се заснива судска одлука. Осуда на основу незаконито прибављеног снимка разговора било би кршење закона и устава“, каже Видосављевић. Он оцењује да је притварање активиста“„озбиљан покушај застрашивања свих грађана“.
– Пуштање активиста затражио је и Европски парламент, који је осудио медијску пропаганду и нагласио тврдње о постојању незаконитог прислушкивања“, подсећа Видосављевић.
На мети телевизија блиских властима су и активисти за којима је расписана потерница:
– Од тога да буду изручени Србији штити их Европска конвенција о екстрадицији, као и домаћи закони, јер се изручење неће дозволити у случајевима када је реч о политичким кривичним делима. Ако се налазе у Хрватској, мало је вероватно да ће бити изручени управо због тога. Политички прогон је основ за добијање азила, па активисти који су ван Србије могу да затраже азил – каже Видосављевић.
Он додаје да није искључена могућност да активисти једног дана против Србије поднесу представку Европском суду за људска права:
– Да би притворени активисти тужили Србију, неопходно је да искористе сва правна средства која су им доступна у Србији, укључујући и уставну жалбу. Свакако да након тога постоји могућност обраћања Европском суду за људска права, а потенцијална представка требало би да се односи на повреду чланова из Европске конвенције о људским правима, о праву на слободу и безбедност личности и праву на правично суђење – наводи Видосављевић.
Скраћени поступак
Оптужни предлог поднет је 12. маја, када је тужилаштво затражило да се активистима продужи притвор, да се онима који нису у Србији суди у одсуству и да сви буду осуђени на максималне казне затвора. До данас оптужни предлог није уручен браниоцима, иако је реч о скраћеном поступку.
– Скраћени поступак значи да нема одговора на оптужни акт, нити жалбе његово на потврђивање. Законодавац је предвидео испитивање оптужног акта од стране суда и заказивање претреса у року од 15 дана. Мислим да су мале шансе да суд тужилаштву врати оптужни предлог с наредбом да предузме одређене радње или прикупи доказе. Свакако ће у случају суђења одбрана предложити издвајање из списа доказа који се не могу користити у кривичном поступку – објашњава адвокат Филип Лазић.
Он наглашава је предмет у суду заведен 12. маја и да би судија требало одмах да испита оптужни предлог: „Он то није учинио. Уколико ипак буде поштован закон, претрес би требало да буде заказан најкасније до 27. маја“, наводи Лазић.
Студенти настављају блокаду зграде судова у Новом Саду и не намеравају да од тога одустану док још троје активиста не буде пуштено из притвора. – Запосленима у суду биће омогућено да дођу на радна места од 7 до 11 часова, после чега ће суд бити тотално блокиран – саопштили су студенти у блокади.
