Pročitaj mi članakNarodna banka Srbije (NBS) donela je Odluku o olakšicama u otplati kredita koje su banke dužne da ponude dužnicima u problemu, pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate duga, preneo je danas portal N1.
Међу предвиђеним олакшицама су нижа каматна стопа, мораторијум у отплати, продужење рока отплате, па чак и – делимичан опрост дуга. Те олакшице ће се примењивати и на дуг по кредитним картицама и дозвољеним минусима.
Новом Одлуком о олакшицама у отплати кредита, чија примена почиње 15. октобра, НБС је прописала критеријуме за примену „разумних мера“ које корисницима кредита, дозвољених минуса и кредитних картица треба да олакшају отплату дуга.
Ове олакшице банка је „дужна да примени пре покретања извршног поступка ако у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање, односно ако наступе друге битне околности на које корисник не може да утиче, при чему се посебно узимају у обзир личне околности корисника“, предвиђено је новим прописом.
„Под олакшицама се подразумевају потпуно или делимично рефинансирање дуга из уговора, односно измене уговорених услова, укључујући, али не ограничавајући се на следеће: продужење рока отплате, промену врсте уговора, одложено плаћање целокупног износа кредита, камате, главнице, дозвољеног или недозвољеног прекорачења, дуга по кредитној картици или одређених рата кредита, за одређени период.
Олакшице предвиђају и смањење каматне стопе, одобрење да корисник не врши отплату кредита у одређеном периоду, у ком давалац кредита нема право да обрачунава редовну, нити затезну камату на досреле обавезе, али има право да обрачунава уговорену редовну камату на преостали износ главнице.
Предвиђена је такође и делимична отплата дуга, промена валуте у којој је изражена обавеза, ако новчана обавеза није изражена у динарима, делимичан опрост и проглашење застоја у отплати за одређени период, у коме давалац кредита не обрачунава редовну нити затезну камату на доспело, а неизмирено потраживање, као ни редовну камату на преостали износ главнице, односно дуга.
Ако се примени нека врста мораторијума – застоја у отплати или одлагање плаћања рата, укупан рок отплате кредита продужава се за онолико месеци колико је трајало „мирање“ отплате.
У случају дуга по кредитној картици, односно по основу дозвољеног и недозвољеног прекорачења, банка може уместо олакшица кориснику да понуди отплату дуга у 12 месечних рата уз примену каматне стопе која одговара половини уговорене каматне стопе.
„Околностима које корисника могу довести у тешко имовинско стање сматрају се нарочито: губитак посла, значајно смањење прихода, тешка болест и тешка повреда која доводи до умањења радне способности“, наведено је у Одлуци НБС.
Другим битним околностима на које корисник не може да утиче сматрају се нарочито тешке породичне прилике, као што је тешка болест или смрт супружника или деце, као и развод ако су супружници били садужници по кредиту или је један од супружника јемац.
Одлуком је предвиђено да је банка дужна да кориснику кредита, кредитних картица или дозвољених минуса понуди неку од поменутих „или неку другу олакшицу“, ако процени да су настале околности довеле до значајних тешкоћа у отплати кредита, или је на основу искуства банке разумно очекивати да ће до тога довести, односно да ће редовна отплата кредита бити доведена у питање.
Током процене насталих околности и процене испуњености услова за одлагање отплате дуга, као и приликом одређивања врсте олакшице коју ће понудити кориснику – банка „посебно узима у обзир личне околности корисника“, прописано је Одлуком.
„Приликом одређивања олакшице коју ће понудити кориснику, давалац кредита није дужан да спроводи процену кредитне способности у смислу закона којим се уређује заштита корисника финансијских услуга, ако се применом те олакшице укупан износ који корисник треба да плати по кредиту не повећава знатно“, навела је НБС.
„Давалац кредита није дужан да примењује олакшице из ове одлуке у вези с појединачном кредитном услугом, односно партијом кредита код којих је те мере већ применио, након чега је тај корисник запао у доцњу дужу од 15 дана“, стоји у Одлуци.
Такође, банка није дужна да примењује олакшице из ове одлуке у вези с појединачном кредитном услугом у вези с којом су олакшице већ примењене, али су истекле – „ако процени да примена нових олакшица не би довела до редовне отплате кредита без потешкоћа“.
„На обавезе корисника по основу кредита, одобрених у оквиру гарантне шеме Републике Србије или с гаранцијом међународних финансијских институција, као и по основу субвенционисаних кредита, олакшице из ове одлуке могу се применити само уз претходну сагласност давалаца гаранције, односно субвенције“, стоји у Одлуци НБС.
Банка одлучује о захтеву корисника у року од 30 дана од дана пријема захтева и о томе га обавештава писаним путем.
Ако корисник у захтеву, доцнијој комуникацији или приговору комисији инсистира на примени одређене олакшице, банка може да захтева од корисника додатно средство обезбеђења како би ту олакшицу применила.
Ако је реч о стамбеном кредиту обезбеђеном хипотеком, банка је дужна да кориснику понуди да најмање два месеца не отплаћује кредит и да му за то време не обрачунава ни редовну нити затезну камату на доспеле обавезе, већ само уговорену редовну камату на преостали износ главнице.
Банка може да одбије захтев „ако сви расположиви подаци и информације ван сваке разумне сумње указују да корисник неће бити у могућности да обезбеди редовну отплату кредита ни поред примене олакшица“.
