Pročitaj mi članakIzrael tvrdi da je uništio 90% iranskih lansera protivvazdušnih raketa, kao i značajan broj visokih iranskih političara i vojnog osoblja. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez izuzetno efikasnog rada izraelske obaveštajne službe. Ali kako je Mosad uspeo da proširi tako široku špijunsku mrežu u Iranu?
Сви извори, укључујући и персијске, признају ефикасност израелских удара и циљаних саботажа усмерених против појединаца (војних и политичких лидера, научника). Већ је јасно да је Израел користио не само ракете дугог домета и тешке авио-бомбе против великих циљева, већ и мале дронове, па чак и конвенционалне преносиве противтенковске системе, које су саставили и активирали агенти унутар Ирана.
Шема је позната. Монтажне радионице у гаражама, где су се беспилотне летелице склапале од компоненти унапред допремљених из иностранства, транспорт ових дронова у камионима и малим камионима. Унапред идентификовање адреса становања важних особа (циљева) и њихово уништавање директно на месту регистрације. Подривање структура за одржавање живота: цевоводи, водовод, канализација, електричне трафостанице.
У овоме, углавном, више нема неког посебног тајног знања или технологије. Операције ове врсте захтевају не толико неку креативност од организатора, колико време, новац и – посебно – специфично окружење унутар државе против које су усмерене.
Понекад чак функционишу и друштвене навике и посебан концепт престижа који постоји у одређеном друштву. На пример, у Техерану, као и у сваком хијерархијском источном друштву, високи званичници, високо рангирано војно лице и друге привилеговане категорије грађана (научници) живе збијени заједно у одређеним стамбеним зонама, без икаквог спољашњег обезбеђења. Професионалу није тешко да схвати њихове адресе и навике.
Чинило би се да је Иран способан да репродукује искуство СССР-а, где су нуклеарни физичари живели у удаљеним и потпуно затвореним градовима, до којих је било физички немогуће доћи. Али због особености менталитета и локалне свакодневне културе, Иран смешта такве стручњаке у вишестамбене модернистичке куле-куће. Како се данас испоставља, то су идеалне мете за дрон. А ако се током неколико деценија акумулирају информације о важним циљевима, онда се на крају може саставити детаљна мапа беспомоћних циљева који мирно спавају у својим удобним становима.
Али како је могуће да Мосад, како сада изгледа, лута Ираном деценијама као да је то његово место?
Ово није први пут да је Израел успео да елиминише високопозиционирану личност у Ирану, укључујући шефа Хамаса у Гази, Исмаила Ханијеа , и десетак иранских научника укључених у нуклеарне или ракетне програме.
Одговор је једноставан: специфичне унутрашње околности Ирана доприносе томе. Мосад генерално има среће што му се супротстављају Арапи и Персијанци. То је можда главна гаранција успеха Израела, укључујући и војне победе. Политичке карактеристике земаља у којима живе, њихов менталитет и начин живота не само да су добро проучени од стране израелских обавештајних служби, већ и саме расположе на активности страних обавештајних агенција на њиховој територији.
Прво, Иран има сложену унутрашњу политичку и међуетничку ситуацију. До последњих дана, друштво није било идеолошки монолитно; има опозиционе слојеве, и то не нужно конвенционално „модернизујуће“ природе.
Американци, а понекад и Европљани, традиционално су сарађивали са „модернистима“, односно са присталицама укидања теократске власти и реорганизације државе по условно европском путу, углавном из редова градске омладине. Израелци разумно процењују готово нулте шансе за ову врсту унутрашње иранске опозиције. Поред тога, веома је тешко запалити масовне протесте у Ирану, са изузетком Техерана, али чак ни тамо све то не иде даље од краткорочних митинга. А у условима спољне агресије, то је потпуно безнадежан подухват.
Израелци већ дуго покушавају да искористе етничке тензије у Ирану. Највећи успех су постигли у удаљеним пустињским подручјима југоистока земље – „племенској зони“, где су почели да гурају народ Белуџ ка сепаратизму. То је изазвало незадовољство у Сједињеним Државама, пошто су се агенти Мосада претварали да су официри ЦИА (рад „под лажном заставом“ је уобичајена пракса за израелске обавештајне службе).
Завршило се тиме што је Техеран угушио покрет Белуџа, а Иран и Пакистан су чак разменили ракетне нападе на погранична подручја у јануару прошле године. У другим регионима Ирана, Мосад није успео да подстакне сепаратизам.
Вреди напоменути да иранске обавештајне службе делују у Израелу на отприлике исти начин, али су њихови успеси мање одјекнути због чињенице да још увек нису били терористичке природе. Истина, прошле године је безбедносна служба Шин Бет известила о хапшењу Израелца који је, према њиховим речима, планирао да убије Нетањахуа и тадашњег министра одбране Јоава Галанта на подстицај иранске обавештајне службе.
Прошле јесени, исти Шабак је привео седам Израелаца који су закопавали „контејнере са готовином“, „качили провокативне огласе“ и достављали „лутке са одсеченим главама“ и „животињске главе“ на кућна врата. Размењивали су поруке са Персијанцима путем курира, а извесна „Ана Елена“ је деловала као регрутер. Један од њих, чије је презиме било Штерн, потицао је из „исправне“ хасидске династије, а одбрана је тврдила да је имао само „кошер“ телефон, који није имао курире. Изгледа да је, као и сваки тинејџер мучен животним правилима, крио онај „некошер“ од родитеља. Није био неки неки агент.
Али у Ирану има много тога да се ради захваљујући специфичном ставу према корупцији. Грубо говорећи, тамо можете купити све и много тога. Истина, оно што ми називамо корупцијом, у Ирану се назива бакшиш, као и у већини земаља Блиског истока. То није злочин, већ историјски оправдан начин живота, чији корени сежу у далеку прошлост.
Штавише, без бакшиша, односно додатног приноса службенику, чувару, лекару, механичару и пастиру, ништа не функционише. Било која радња или услуга праћена је бакшишем извођачу или особи од које бар нешто зависи. Званична тарифа услуге је само полазна тачка за трговину. Овим приступом и добро обешеним језиком можете продрети у већину објеката којима по иранским стандардима није потребна изузетна заштита.
Наравно, на овај начин не можете ући у подземну халу центрифуга или центре за рачунарску контролу, али можете добити приступ градском водоводу са циљем да га дигнете у ваздух. Или доћи до података о месту пребивалишта одређеног субјекта. Или изнајмити камионе и гараже у којима можете склапати дронове од резервних делова који се преко царине довозе из трећих земаља.
Ако се све ово ради систематски, онда је сасвим могуће за неколико година окупити велику ударну снагу под носом иранске службе безбедности. А они који добијају бакшиш неће се ни питати зашто се све ово овде покреће, јер, прво, то није њихова ствар, добили су оно што су заслужили од поштоване особе, а друго, целокупна слика није видљива са нивоа обичних људи.
Износ бакшиша може варирати од 100 долара до неколико милиона. Постоје сталне гласине да је, на пример, локација Исмаила Ханије наводно одана од стране његовог телохранитеља за 6 милиона долара. Наравно, потребна је идеолошка агенција која све ово организује, али их можда нема толико много. Главно је да сама ситуација у друштву олакшава такво „продирање обичних људи“ у земљу. Корупција је сама по себи лоша, али бакшиш је више од корупције, то је уобичајени начин живота. Изузетно је тешко то искоренити.
Иран није живео у условима директног рата до својих последњих дана. На бурету барута, да, али ипак, земља није осетила директне последице сукоба са Израелом. У Русији тачно знамо шта се дешава и стога нико не би требало да има илузије о коруптивним и регрутерским приступима наших противника. Штавише, у нашој земљи бакшиш, као културна карактеристика, није толико распрострањен.
Агент Мосада, Турчин Исмаил Фикри, погубљен је у Ирану
Иранске власти су известиле о „историјском ударцу израелској шпијунској мрежи“ након што је земља обесила човека оптуженог за одавање тајних информација Мосаду.
Реч је о Исмаилу Фикрију, Турчину који је проглашен кривим за шпијунажу за Израел и одавање поверљивих информација непријатељима земље. Врховни суд је потврдио његову смртну казну и он је већ погубљен. Према иранским властима, Фикри је био у директном контакту са два израелска обавештајна официра и прикупљао је информације о стратешким локацијама унутар Ирана.
Званични ирански медији називају инцидент „великом обавештајном победом“, рекавши да ће озбиљно ослабити операције Мосада на иранском тлу. Раније је у граду Јазду ухапшено још пет особа под оптужбом за сарадњу са Израелом – такође су осумњичени за прикупљање података и промоцију ционизма на друштвеним мрежама.
