Pročitaj mi članakIjan Breke, glavni advokat kompanije "Affinity Partners", čiji je vlasnik Džarad Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa, odleteo je u Beograd odmah nakon što je objavljena vest o hapšenju direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika zbog falsifikovanja dokumentacije o kompleksu Genetalštaba, koji su srpske vlasti planirale da im ustupe za izgradnju hotelskog kompleksa. Zvaničnici koji su dočekali Brekea, pokušali su da ga ubede da je posredi administrativna greška, ali je Kušner ubrzo naložio da se sprovede postupak detaljne provere koja je i dalje u toku. Predsednik Aleksandar Vučić nije odgovarao na upite Njujork tajmsa o ovoj temi, dok je ministar finansija Siniša Mali izbegao bilo šta da komentariše, pozivajući se na tajnost istrage.
Угледни амерички дневник „Њујорк тајмс“, објавио је јуче опсежну анализу случаја који последњих недеља у Америци прераста у прву већу аферу у коју је укључена породица реизабраног америчког председника Доналда Трампа. У тексту чији је наслов „Оставке и кривична пријава у Србији због пројекта породице Трамп“, угледни амерички дневник до детаља је описао бизнис план зета америчког председника, који је у договору са српским властима требало да сруши комплекс бомбардованог Генералштаба у центру београда и на том месту изгради лускузне хотеле.
Након што је стручна јавност у Србији указала да је овдашња власт укинула статус културног добра и скинула заштиту са Генералштаба мимо свих законских процедура, како би га уступила и фактички поклонила породици Трамп, у случај се укључило и Тужилаштво за организовани криминал које је покренуло истрагу. Ова вест била је довољна да узбуни комплетну америчку јавност, а посебно противнике реизабраног председника САД, који је због овог пројекта, први пут од доласка на власт повезан са пројектом, који је у јавности означен сумњивим и корупционашким.
„Током прошле године, породица Трамп је путовала по свету потписујући један за другим нове пројекте у области некретнина, у којима су директно учествовале и Владе тих земаља. У јавности су тим поводом, покретане дискусије о етичности оваквог пословања, све док један такав случај није резултирао званичном истрагом у Србији против државних функционера и службеника“, пише „Њујорк тајмс“.
„Истрага је уследила након што се храбра група заштитника културе у Србији супротставила сопственој влади, а самим тим и блиским рођацима моћног америчког председника. Зет председника Трампа, Џаред Кушнер, има договор са српском владом о изградњи хотелског и апартманског комплекса вредног пола милијарде долара у центру престонице, Београда. У пројекат је укључена и Трамп организација, којом управљају председникови синови Ерик и Доналд млађи, јер ће луксузни хотел носити Трампов бренд“, пише даље Њујорк тајмс.
„У новембру, недељу дана након што је господин Трамп поново изабран, српска влада је саопштила да се локација – бомбардована зграда која стоји као симбол страдања у НАТО бомбардовању 1999. године – више не сматра културно заштићеним добром. То је отворило пут пројекту породице Трамп. Десетине архитеката и културних историчара у државном Републичком заводу за заштиту споменика културе негодовало је, оптужујући владу за кршење закона. Неколико дана након владине одлуке, послали су писмо у којем се наводи да се статус имовине као „непокретног културног добра“ може опозвати само ако то одобри тим стручњака института. А они то нису учинили“, наводе аутори текста, преносећи надаље изјаве саговорника из Србије, упознатих са дешавањима у вези са овом афером.
Надаље следи текст „Њујорк тајмса“:
„Од почетка смо знали да је то политичка одлука“, рекла је Естела Радоњић Живков, бивша заменица директора института. Она је рекла да су је државни обавештајни службеници притиснули да не оспорава владу у овом случају, што је јасан знак интензивног интересовања српских лидера за пројекат. Она је то ипак учинила.
Данас, седам месеци касније, пројекат породице Трамп постао је и српски скандал и очигледан пример колико је страна влада била спремна да иде далеко како би унапредила финансијске интересе породице господина Трампа. И то подвлачи сталну забринутост да је пословне односе породице постало теже одвојити од званичних одлука господина Трампа.
„Чак и привид да се спољна политика САД можда користи за личну финансијску корист председника супротставља се начину на који смо одувек схватали јавну службу“, рекао је Данијел И. Вајнер, владин стручњак из непрофитне организације Бренан центар за правду.
Ако страни лидери верују да могу да утичу на господина Трампа пуњењем џепова његове породице, додао је господин Вајнер, то може да искриви њихове сопствене одлуке.
Српски студенти који су предводили масовне протесте против Александра Вучића, председника земље, искористили су овај развој догађаја као пример онога што виде као коруптивне методе своје владе. Крајем марта, хиљаде људи је демонстрирало на том месту.
Прошлог месеца, они и други критичари прославили су изненађујућу победу.
Српски тужилац за организовани криминал оптужио је Горана Васића, шефа госпође Живков и директора културног института, за злоупотребу положаја. Тужилаштво је саопштило да је господин Васић признао фалсификовање документа како би оправдао одузимање заштићеног статуса локалитету.
Нико не зна колико ће далеко истрага ићи. Али једно питање које је јавно покренуто јесте да ли је Синиша Мали, моћни министар финансија у Србији, вршио притисак на званичнике за културно наслеђе да подрже пројекат или да поднесу оставку. Господин Мали има везе са Белом кућом преко Рика Гренела, дугогодишњег савезника господина Трампа и тренутног изасланика за специјалне мисије.
Господин Мали је одбио да коментарише пројекат, позивајући се на континуирану истрагу. Аффинитy Партнерс, компанија господина Кушнера, каже да се споразум преиспитује. Господин Вучић, председник Србије, минимизирао је кривичну истрагу, рекавши да „није било никаквог фалсификата“.
Одлична локација
План породице Трамп предвиђа хотел и стамбене куле на комаду врхунског земљишта, преко пута богато украшеног седишта владе у центру Београда. Заменио би рушевине онога што је познато као зграда Генералштаба, дела војног комплекса који је тешко оштећен у НАТО бомбама 1999. године. Проглашен је заштићеним културним добром шест година касније. Вујо Илић, политолог на Универзитету у Београду, рекао је да господин Вучић „има политички интерес да се овај пројекат развије како би добио већи приступ Трамповој администрацији“.
Суочен са свргавањем свог премијера у марту и позивима на ванредне изборе, господин Вучић жели да покаже да има кредибилитет код светских лидера, рекао је господин Илић. У игри су и друга билатерална питања, укључујући америчке тарифе и подршку српској кандидатури за придруживање Европској унији.
Стивен Чеунг, директор комуникација Беле куће, рекао је да „све што председник Трамп ради јесте да користи америчком народу“. Канцеларија господина Вучића није одговорила на захтев за коментар, али је српски лидер прошле године рекао да је „умро од смеха“ на помисао да је „ово искористио за политички утицај на Трампа“.
Пут на Флориду
У априлу је господин Вучић одлетео на Флориду са изјављеном надом да ће се састати са председником. Успео је да се састане само са Рудолфом В. Ђулијанијем, бившим председниковим адвокатом, коме је сада одузета адвокатска права. Српски државни емитер је саопштио да се господин Вучић изненада разболео и да је морао да прекине путовање. Следећег месеца је објавио фотографију на којој разгледа печено прасе које ће послужити на вечери са сином господина Трампа. Средином 2024. године назвао је посету господина Кушнера „инспиративном“.
Још 2013. године, Доналд Трамп је меркао београдску локацију за хотел. Идеја се поново појавила током његовог првог мандата као председника. Господин Гренел, тадашњи Трампов помоћник за решавање проблема у напетим односима између Србије и Косова, охрабрио је српске лидере да размотре обнављање локације уз америчка улагања.
Након што је господин Трамп изгубио реизбор 2020. године, господин Гренел је позвао господина Кушнера да преузме пројекат и служио је као рани посредник. Господин Гренел се састао са српским председником 2022. и 2023. године и објавио је своје слике на друштвеним мрежама са господином Малијем 2021. године.
На једној слици, рука господина Гренела је била пребачена око Малијевих рамена са натписом: „Увек се лепо проводим са @mali_sinisa#belgrade“. Видео је приказивао двојицу мушкараца како певају углас на бучној вечерњој забави у препуном београдском клубу. Господин Гренел није био доступан за коментар. До маја 2024. године, српска влада је склопила договор са компанијом повезаном са господином Кушнером.Сложила се да инвеститорима да уговор о закупу без трошкова на 99 година, који се може претворити у власништво, такође бесплатно, према нацрту споразума. Српски министар се јавно захвалио господину Малом на „енергији и труду који је уложио“ у пројекат.
Јутарњи позив
Постојала је зачкољица: Завод за заштиту споменика културе није напредовао. Дубравка Ђукановић, архитекткиња и универзитетска професорка која је водила институт, била је против промене заштићеног статуса локалитета. У интервјуу је рекла да комплекс, који је пројектовао познати српски модернистички архитекта, треба уместо тога рестаурирати и ставити у јавну употребу.
У јуну 2024. године, рекла је, позвана је на састанак са господином Малим, министром финансија. Оливера Вучковић, директорка паралелног градског института, такође је позвана, према тврдњама нонимног извора. Господин Мали је имао директну поруку, та особа је рекла: „Подржите пројекат или поднесите оставку“.
Госпођа Ђукановић је рекла да је брзо поднела оставку због састанка са господином Малим, али је одбила да да даље детаље због истраге. Госпођа Вучковић није била доступна за коментар. Проблем је тињао још шест месеци, све док господин Трамп није поново изабран. Влада Србије је 14. новембра објавила да је укинула заштићени статус локалитета. У културном институту, госпођа Живков, тадашња заменица директора, рекла је да је особље одмах почело да ради на писму у којем се наводи да је влада „грубо прекршила Закон о културном наслеђу“.
У писму се наводи да ако влада у овом случају погази сопствени закон, „свако културно добро које ствара неугодности инвеститору или представља политичку или другу препреку може бити избрисано на исти начин“. Док се спремала за посао у 7:30 ујутру 18. новембра, рекла је госпођа Живков, добила је позив од службеника Безбедносно-информативне агенције, државне обавештајне и националне безбедносне службе. Чекали су је у институту.
У два накнадна телефонска позива, рекла је, „снажно су јој саветовали“ да одустане. Неустрашиво је послала писмо — које је, како је рекла, потписао сваки од 50-ак стручњака института — влади и Министарству културе.
Европа Ностра, водећа непрофитна организација за културно наслеђе у Европи, заузела је исти став, рекавши да се стотине стручњака и бројне групе слажу да судбина локалитета „не треба да буде вођена краткорочним политичким и/или комерцијалним интересима, већ поштовањем владавине права“. Није јасно да ли је писмо особља института подстакло кривичну истрагу.
Ијан Бреке, главни адвокат компаније Affinity Partners, фирме господина Кушнера, одлетео је у Београд одмах након што је та вест објављена, према особи упознатој са ситуацијом која је говорила под условом анонимности како би описала поверљиве пословне ствари. Српски званичници су му рекли да се контроверза свела на једноставну административну грешку, рекла је особа, али господин Кушнеров тим још увек процењује ситуацију.
У међувремену, истрага тужиоца је напредовала. Госпођа Живков, сада главна конзерваторка у институту, рекла је да је испитивана крајем маја.
Према наводима тужилаштва, на њиховој листи за испитивање налазе се још 34 имена.
