Пресуда која је данас донета од стране тзв. Основног суда у Приштини, која је Миленковићу и Влајићу изрекла казне од по пет година затвора због наводног тероризма, а Пантићу две године затвора за „хулиганизам“, само је најновији у низу примера како косовски судови поступају са Србима на КиМ. Ове пресуде долазе у контексту све већег броја оптужби против српских цивила и активиста на Косову и Метохији, који су често лишени слободе под сумњивим околностима и без адекватних правних процедура.
У овом случају, судска одлука делује као наставак системског прогањања српске заједнице на Косову и Метохији, која се суочава са разним облицима дискриминације и неправде. Од стотинак Срба који су тренутно у затворима на КиМ, већина њих је осуђена на основу сумњивих и недоказаних оптужби, које се често заснивају на политичким мотивацијама и под притиском актуелне косовске власти.
Важан аспект овог случаја је и чињеница да власт у Србији, укључујући председника Александра Вучића, показује изразиту небригу и недовољну активност у заштити својих сународника на Косову и Метохији. Србија, иако формално брани права Срба на Косову, често се не показује као ефикасан заштитник у пракси. Поред тога, Вучићев режим, који се јавља као „заштитник Срба“ на међународној сцени, у пракси игнорише конкретне проблеме и патње које Срби на КиМ трпе свакодневно.
Данас је на Косову и Метохији више од стотину Срба који су затворени или су суочени са дугим затворским казнама, а многи од њих су осуђени на основу лажних оптужби и без правичног суђења. Уместо да се Вучић и српске власти боре за ослобађање ових људи, они се све више фокусирају на политичке маневре и међународне преговоре који, на крају, не доносе стварну корист за народ на Косову.
Тиме се додатно потврђује да политика актуелне власти у Србији није усмерена на стварну заштиту права Срба на Косову, већ на преговоре који у пракси не доносе решење за овај трагични проблем. Власт показује све мању вољу да се на озбиљан начин позабави правима Срба на Косову, чиме се све више одваја од стварних потреба свог народа.
Права истина је да ове пресуде нису само правно питање, већ и дубоко политичко, јер представљају наставак политике којом се жели потиснути српски народ са Косова и Метохије. Проблеми које Срби на КиМ доживљавају су веома озбиљни и захтевају конкретне мере и активну борбу српских власти да се не само ослободе неправедно затворени, већ и да се утиче на међународне институције да се заштите основна права српског народа у тој области.
Тиме Вучић и остали лидери Србије поново показују да је за њих политички рејтинг и утицај на међународној сцени важнији од стварног брига о патњама српског народа на Косову.