Прочитај ми чланакСтановници Београда за почетак, а ускоро највероватније и сви грађани Србије, плаћаће рачуне за струју преко приватне Алта банке, у власништву Давора Мацуре, човека блиског Српској напредној странци. Ова, како економски стручњаци истичу, мала и безначајна банка, приходоваће, само од провизија више од две милијарде динара или 17 милиона евра, а преко њеног рачуна пролазиће готово 4 милијарде евра годишње од плаћања рачуна Електропривреди Србије (ЕПС). Рачуница, међутим, важи, ако провизија на сваку уплату остане минималних 50 динара, о чему можемо само да нагађамо јер уговор између државе и овог приватника још нигде није објављен.
Приватна Алта банка има најмање испостава у односу на све друге у нашој земљи, али је ипак, “неким чудом“, одабрана да посредује у плаћању рачуна ЕПС-у и да се захваљујући овој сарадњи у наредном периоду, како се процењује, попне на прво место банкарске топ листе у Србији.
„Рачуне за струју ће уместо Трезору Србије као до сада, Београђани плаћати преко Алта банке, а врло брзо, вероватно и цела Србија. Грађани ће имати могућност да плаћају онлајн и на шалтеру, али Алта банка има само шест шалтера у Београду, јер је још мала. Имају испоставе и у полицијским станицама, али то је за сада, само за уплате МУП-у“, каже за Нова.рс Милан Ћулибрк, економски стручњак, новинар и уредник у недељнику Радар.
ЕПС, истиче он, има нешто више од три милиона бројила, а кажу да грађани неће бити оштећени овом променом плаћања.
„Међутим, биће оштећен сам ЕПС, а ми ћемо покривати њихове увећане трошкове. За провизију коју узима Алта банка, смањиће се приходи ЕПС-а, тако да ће грађани, оно што не плате на мосту, платити на ћуприји. Требало би да је за ову сарадњу организован тендер и да пусте конкуренцију, да се рачуни плаћају у било којој банци, да ми можемо бирамо“, наглашава Ћулибрк.
Провизија и уговор под велом тајне
Према писању Радара, нови систем пословања ЕПС-а иде на руку искључиво Алта банци, односно њеном руководству.
„Једини ће профитирати Давор Мацура, припадник нове бизнис елите, стасале током владавине СНС-а. А потрошачима већ на јесен следи ново поскупљење струје за седам одсто“.
Оно што, међутим, грађани Србије, потрошачи струје, не знају, је колико ће ова сарадња државе и приватне банке коштати ЕПС, тачније нас, који плаћамо рачуне.
Годишњи приходи Алта банке само на основу дила са ЕПС-ом могли би да порасту за више од 17 милиона евра, ако за себе од сваке уплате за струју задрже провизију од 50 динара, колико се отприлике плаћа накнада за сличне уплате у већини банака.
У Србији има 3.370.299 струјомера, када тај број помножимо са 50 добије се 168,5 милиона динара месечно, пута 12 месеци је више од две милијарде динара или 17 милиона евра прихода прихода за Алта банку, а то је минимум, који неће отићи ЕПС-у.
„Док год ЕПС-у овај новац не буде требао за неке друге намене, вртеће га банка и моћи ће на њему да зарађје. Провизија је сигурна зарада, али она је само врх леденог брега. Можемо само да сањамо шта та банка може да уради са толиким новцем ако га буде стављала на депзите, давала кредите и слично, могућности су неограничене. Сад се поставља главно питање, зашто ЕПС крије тај уговор, зашто га не објави, јер можда та провизија неће бити 50 динара. Можемо само да страхујемо, да претпостављамо, нагађамо“, сматра Ћулибрк.
Готово 4 милијарде евра промета
Додатни проблем је што ће ЕПС, који има 450 милијарди динара или 3,8 милијарди евра годишње укупног промета од струје, сада тај новац усмерити на безначајно малу банку, чиме се она пумпа до невероватних прихода и постаје велика, објашњава за Нова.рс Горан Радосављевић, професор јавних финансија и директор Института ФЕФА.
„Укупна актива банке је око милијарду, приход око 42 милиона евра, а упумпавање релативно велике количине новца у ту банку довешће неминовно до повећања њене вредности. Када бисте отишли у Алта банку да платите рачун, они би вам узели најмање 50 динара по уплати. Дакле свако ко уплати рачун, даће банци бар 50 динара провизије, пута 12 месеци, на 3.370.299 домаћинстава, што је на годишњем нивоу нешто више од две милијарде динара, а то је 40 одсто прошлогодишњег прихода Алта банке. Иначе, просечна потрошња сваког домаћинства је 322 КWх или око 4.000 динара месечно. Банка, међутим може да каже да неће да узима провизију, али њихови шалтери су ограничени. Тако да ако одемо у неку другу банку да бисмо платили рачун, опет плаћамо провизију. То што држава сада ради са Алтом је Динкић урадио са Поштанском штедионицом, када је безначајну банку учинио најјачом“, каже Радосављевић.
Како год окренете, банка је „добра“ у милионима евра, истиче он.
„Промет на годишњем нивоу биће четири пута већи од укупне активе банке. То је као да са једним камионом градите читав ауто-пут. Сад ћемо бити значајно ограничени за плаћање струје, а бојим се да ово не раде за џабе, већ да би банка зарадила и ојачала, индиректно провизијом, а директно јер ће близу четири милијарде евра годишње пролазити преко њеног рачуна. ЕПС технички овим није прекршио закон, али јесте етички посматрано, као и кроз корпоративну праксу. Чудно је како нису одабрали Поштанску штедионицу, јер је ипак државна банка. Овако бирате банку која отвара могућност да се иза тога крије нешто друго, јер смо имали слична искуства у прошлости. Сад се огроман промет даје једној банци, која је преко ноћи своје приходе од накнада скоро дуплирала“, наглашава Радосављевић.
Сумњива сарадња Мацуре и ЕПС-а
Подсетим, Давор Мацура је крајем 2023. године склопио споразум о стратешком партнерству са ЕПС-ом и тада постао посредник у електронском плаћању рачуна за струју.
„Тај посао склопљен је без икакве јавне набавке или тендера. Центар за локалну самоуправу захтева од ЕПС-а да објави тај уговор, образложи који је јавни интерес, да се он закључи и колико од тога приходује посредно. Посебно је интересантно што је недавно Аустријска агенција за надзор финансијског тржишта (ФМА), која је државно регулаторно тело, санкционисала новчаном казном Мацурину компанију Алта Паy Гроуп, па се поставља питање да ли је та групација идеалан стратешки партнер за ЕПС и државу“, каже за Нова.рс Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу.
Иначе, само у прошлој години, према подацима из биланса успеха, укупни нето пословни приходи Алта банке повећани су са 25,5 на 42,7 милиона евра. Пре четири године, када је Алта пеј Давора Мацуре купио Јубмес банку и променио јој име, њен укупан нето пословни приход био је мањи од 6,4 милиона евра, а већ до 2024, за само три године, нови власник је успео да нето пословни приход банке увећа не за 6,7 одсто, већ 6,7 пута, пише Радар.
На наша питања о детаљима уговора, висини провизије, сарадњи са Алта банком и поскупљењима струје, из Електропривреде Србије, као ни из руководства Алта банке, нису одговорили до објављивања овог текста.
