Прочитај ми чланакНова фаза репресије коју спроводи режим Александра Вучича почела је уочи великог протеста на Видовдан и даље траје, а подразумева хапшење опозиције. У претходних месец дана, приведени су бројни опозициони активисти, политчари и одборници широм земље.Упркос очигледном политчком порогну који власт спроводи, рекације европских институција су углавном млаке и неубдељиве. Саговорници Нове страхују да ће се репресија наставити, али сматрају и да би реакције европских институција морале бити садржајније.
Велики протест на који су студенти позвали на Видовдан означио је почетак нове фазе репресеије коју спроводи режим Александра Вучића. Два дана пред ово окупљање, пет режимских телевизија истовремено је емитовало специјалну емисију у којој су пуштани прислушкивани разгвори опозиционара, уз оптужбе да су припремали рушење уставног поретка.
На једном од прислушкиваних разговора, како су тврдили режимски новинари, чује се и Иван Матовић предузетник из Краљева и опозициони политичар.
Овај разговор је емитован свега неколико сати пошто је Матовић ухапшен у месту Гугаљ, на путу ка Пожеги. У возилу марке „шкода“ којим је управљао, у торбици је пронађен пиштољ марке ЦЗ 765, брушеног серијског броја, са оквиром у којем се налазило 7 комада метака и фабричка кутија са 25 комада припадајуће муниције, тврдио је МУП.
„Иван Матовић и други осумњичени планирају да одржавање најављеног протеста уз употребу насиља искористе за свргавање највиших државних органа са посебним акцентом на председника Србије”, пише, између осталог, у полицијској пријави од 21. јуна.
Матовић је осумњичен да руши уставни поредак и једини је задржан у притвору.
У документу са Матовићевог саслушања у који је КРИК имао увид, пише да је опозиционар из Краљева рекао да иза његовог хапшења стоји министар за јавна улагања, иначе председник Извршеног одбора СНС Дарко Глишић. То је потврдила и Матовићева супргуа Милица.
Она је за медије испричала да они као породица преживљавају „пакао“ од краја 2023, када је њен супруг од Глишића добио понуду да сарађује са СНС и да ће ако је прихвати бити обезбеђени и они, и њихова деца и унучићи. Према њеним речима, он ту понуду није желео ни да чује.
„Председник једне општине је позвао Ивана док је седео са Новицом Антићем и рекао му да Дарко Глишић има понуду за њега, понуду која се не одбија, али Иван је такав да он ту понуду није хтео ни да чује“, навела је за Н1.
Иначе, Глишић је само неколико дана уочи хапшења јавно прозвао Матовића, оптужујући га да је помогао новинарима КРИК-а када су истраживали некретнине његове бивше партнерке.
Подсетимо, КРИК је открио да је партнерка Дарка Глишића купила три стана за четири године и то платом раднице Поштанске штедионице у Краљеву
Талас привођења политичара
Након хапшења Ивана Матовића, настављено је привођење опозиционих политичара и у другим градовима.
Тако је у данима за нама ухапшен Радован Новаковић, адвокат и председник одборничке групе „Ужичка акција“ у Градској скупштини Ужице. Полиција је привела и Владана Синђића одборника Зелено левог фронта у Ужицу.
Осим тога, покрајински посланик Покрета слободних грађана, Радивоје Јововић ухапшен је на блокади у Новом Саду почетком јула.
Испред Правног факултета у Београду приведена је и Биљана Стојковић када је више од 30 припадника жандармерије кренуло на окупљене студенте и грађане, међу којима је била и Стојковић. Неколико дана касније, она је саслушана у полицији због твита о блокадама у Земуну.
У Зрењанину је пред почетак блокада приведен одборник покрета „Промене у фокусу“ у Скупштини Зрењанина Милан Пернат.
Темељи за хапшења политичара и одборника у Србији постављени су заправо још уочи великог студентског протеста који се одржао у Београду 15. марта, када су по истом сценарију најпре на режимским телевизијама емитовани прислушкивани разговори опозиционих активсита, након чега је њих неколико ухапшено, а међу њима и Марија Васић, која је у међувремену пуштена, а чији је случај изазвао највећу пажњу јавности.
Нова фаза репресије
Коментаришући талас хапшења опозиционара, Драган Поповић из Центра за практичну политику каже за Нову да је по среди нова фаза репресије власти.
„Репресија се практично повећава све време. Сада имамо прилично огољено хапшење људи које очигледно служи само за демонстрирање силе једне полицијске аутократске државе. Нема никавког друго оправдања за хапшење ових људи, а посебно нема оправдања за одређивање притвота“, каже Поповић.
Додаје да је то директна последица притиска извршне власти на тужилаштво и судове.
„Нажалост, као што сам рекао ово јесте нова фаза, али не умем да предвидим да ли је и последња. Мислим да можемо да очекујемо још гору репресију, ако судимо по ономе што је власт радила у претходних осам месеци“, наводи саговорник Нове.
На питање коме се шаље порука хапшењем политичара, Поповић каже:
„Мислим да је то пре свега порука грађанима и то оном ужем језгру Српске напредне странке. Александар Вучић је закључио да му је озбиљно оштећен имиџ ‘храброг и јаког лидера’ и он сада покушава огољеном репресијом да каже да он још увек држи ствари у својим рукама и да он може да ухапси било кога, да може силом да разбије блокаду. То ми делује као инфатилно понашање јдног повређеног човека“, каже Поповић додајући да је то заправо иза њега контрапроуктивно.
Очи упрте у Европску комисију
Од почетка политичко друштвене кризе у Србији, реакције које су стизале са адресе Европске уније или Европске комисије јавност у Србији помно је пратила.
Међутим, оне се углавном своде на једнолична саопштења у којима се наводи да се ситуација помно прати.
Главни и одговорни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс Немања Тодоровић-Штиплија.каже за Нову да се по правилу Европска комисија уздржава од коментарисања појединачних случајева који се воде пред националним институцијама, позивајући се на независност полиције.
„Међутим, након таласа хапшења опозиционих активиста, политичара, студената, поставља се питање где је граница између појединачних случајева и системске репресије. У данима који су уследили после 28. јуна, забележен је низ реакција европских институција, укључујући комесарку за европско проширење који су јасно ставили до знања да пажљиво прате развој догађаја“, каже Штиплија, подвлачећи да ћутање не може бити политика проширења, стога ЕК мора да пронађе другачији начин за комуникацију у Србији.
Саговорник Нове сматра да је време за садржајнију рекацију Европске комисије и других институције, због очигледног тренда који је власт хапшењем успоставила 28. јуна, а који нарушава основне демократске стандарде.
Новине Нова упутиле су питања Европској комисији, тражећи реакцију на хапшење опозиционих политичара. До објављивања текста нисмо добили одговор.
