Прочитај ми чланакПоштоване Колегинице и Колеге, Драга Децо и наша Младости,
Пре пар дана је био велики празник. Био је Видовдан за који смо ми некако судбински везани. Дан када се види ко је вера а ко је невера. На Видовдан су многи душу своју продали и бројали својих тридесет сребрењака, исто као Јуда Искариотски! И Ви сте, Децо, још једном показали колико велико срце имате.
На жалост, на Видовдан са Вама није био Патријарх Српски, нису биле ни Преосвећене Владике. Нису били са Вама да стану испред Вас, да Вас заштите, да Вас охрабре и посаветују, да Вам дају благослов.
Ви живите у тешким временима када са Вама нису ни Наш Патријарх, наш Благопочивши Патријарх Павле, ни наш Митрополит Амфилохије, ни наши Епископи Атанасије и Артемије. Ви данас немате ни Св. Владику Николаја ни Св. Аву Јустина Ћелијског да подигну громки глас против тиранина и тираније. Али не брините! Они су сви заједно са Св. Кнезом Лазаром и свим Косовским Мученицима пред Господом Васкрслим. И моле се Господу за Вас.
Непомјаник је са својим сатрапима и проданим душама спремио сва оруђа и своје топове против вас. Спремио је он водене топове, и оне звучне (које немају) и оне трешњеве. Скупио је он сав олош и талог талога нашег друштва. Обукао их у полицијеске униформе, дао им значке, наоружао и пустио на Вас као бесне керове!
А Ви, Децо, идете с мачем дрвеним на аждају троглаву. Али идете са велики Срцем пуним љубави и вере у Господа. Идете баш онако како је некад давно голобради Давид изашао на мегдан страшном Голијату! Сви знамо како се тај страшни мегдан завршио. Тако ће се завршити и Ваш мегдан са непомјаником и његовим сатрапима!
Ево већ месецима гледам како вас непомјаник са својим сатрапима напада. Како вас пљују, пањкају, газе, ломе, пребијају и хапсе. Гледам како на Вас нападају као када јато очерупаних и смрдљивих врана нападне на младе нејаке орлове. И гледам како вране орловима ‘оће очи да поваде и крила да поломе. И онда, као у неком магновењу, видим како младим орловима расту крила и они се подижу у висине небеске. У оне висине небеске које вране смрдљиве и очерупане не могу ни да замисле а камоли да достигну. Епилог можемо да претпоставимо! Вране очерупане никада младе орлове победиле нису, нити ће икад победити! Тако и вама, Децо, сада очи ваде и крила ломе. А Вама крила расту и дижете се недостижне небеске висине. Тако ни Вас, Децо, непомјаник и његови сатрапи никада неће победити!
А Ви, драга Децо, будите мудри као змије и безазлени као голубови. Будите достојанствени као што сте до сада били! Будите со овој земљи, али не дозолите да со обљутави. Ако нам со обљутави, ко ће нам земљу осолити! Ви сте наша младост и лепота, Ви сте наша будућност. Без Вас неће више бити ни Србије ни нас.
Ја Вас ословљавам са „Децо“, али Ви сте сада одрасли, зрели и мудри људи. Цар Душан Силни је био ваших година када је стварао своје Царство и писао свој Законик. Сада је дошло Ваше време. Дошло је време да Ви стварате Ваше Царство и пишете Ваш Законик!
Ја Вас ословљавам са „Децо“, али Ви сте сада одрасли, зрели и мудри људи. Цар Душан Силни је био ваших година када је стварао своје Царство и писао свој Законик. Сада је дошло Ваше време. Дошло је време да Ви стварате Ваше Царство и пишете Ваш Законик!
Децо, будући нараштаји ће Вас памтити, памтиће Вашу жртву и Ваше велико Срце! О Вама ће писати књиге и уџбенике. А непомјаник и његови сатрапи ће завршити на ђубришту историје, баш тамо где и припадају. Њих ће памтити само по злу. Или можда се њих за пар година нико више неће ни сећати. Као да нису никада ни постојали.
Срдачно Ваш
Унив. проф. др Петар Ј. Грбовић
