Јуче поподне, чим се у Београду наоблачило и ветар запевао, Ћациленд код Скупштине почео је – да лети. Не у преносном смислу. Летео је буквално. Шатори напредњачке паравојне културе, постављени да сведоче о одбрани диктатуре од слободе, подигли су се као ноћна мора и нестали у правцу јужног неба.

Ћаци у стратосфери: Данас, на месту на којем је још до јуче стајала „врхунска логистичка подршка режиму“, остало је само неколико отргнутих шатора на узвишењу – и туга једног паркинга. Као да је и сам асфалт одахнуо.

Снимци који круже друштвеним мрежама говоре више од речи: последњи шатори полећу, носи их ветар као што истина носи лажи. Грађани коментаришу:

👉 „Бог у фазону: Добро, је л’ морам баш све сам?“

👉 „Ћацији лете у небо.“

👉 „Одлетело знање. Ни природа их неће.“

👉 „То је њихов карактер. Све што направе – падне, прорaди клизиште или однесе ветар.“

И заиста, нема бољег симбола овог режима од шатора који не може да издржи ни један удар ветра, а треба да издржи терет историје.

Поставља се једино питање: ако им сутра падне и надстрешница, хоће ли коначно схватити шта значи „небо се отворило“?

Ознаке: SNS, ћациленд, шатори